Budućnost turizma ili egzibicionizam, uglavnom, sve više ljudi želi nešto više od konvencionalnog odmora
Šta je to u ljudskom biću što ga tera ka opasnostima i izazovima? Ljudi smišljaju najneobičnije ispite hrabrosti, kako bi zadovoljili, prvo svoju glad za ekstremnim, a potom i zavisnika o uzbuđenjima širom planete, objavljujući iskustva putem medija. U Vašingtonu je glavni štab „Nacionalne geografije” društva za vanserijske, hrabre poduhvate, u kojem se već više od jednog veka rađaju ideje o, običnom čoveku, opasnim putovanjima i „nemogućim” misijama. Tu gde je Tur Hejderal zamislio da preplovi Pacifik na splavu Kontiki, Amundsen stigne na Severni pol, a Filijas Fog objavio da će obići svet za 80 dana, sve više su suočeni sa poplavom hrabrih i „nemogućih” poduhvata, koje izvode obični ljudi, čak ni profesionalni sportisti, pa i bez specijalne opreme. Donose dokaze o izvršenim, samo njima znanim zašto, zadatim „zadacima”, pešačenja kroz pustinje, džungle, duž opasnih afričkih reka, veslanja preko okeana ili drugih, za običnog čoveka „sumanutih ” i opasnih poduhvata.
Pjotr Čimelinski slavni kanuista iz Poljske, uvaženi je član glavnog štaba „Nacionalne geografije”. Misli da je granica standardnog odmora za ljubopitljivog i iole sportski nastrojenog čoveka, odavno pređena. Njegovi poduhvati osvajanja Kolka kanjona – najdubljeg na svetu, pa preplovljavanje kraljice reka Amazona, od izvora do ušća, postali su zanimljivi i običnim ljudima, ne više samo ekscentricima i pomalo „otkačenim” tipovima. Tako je i rođen novi vid turizma, koji ima razna imena ali opšte prihvaćeni naziv adrenalinski turizam. Postao je izgleda zajednički imenitelj za sve: kanjoninge, „fri klajmbinge” (slobodno penjanje), raftinge opasnim vodama kraj krokodila i pirana, „fri bajkinge”(slobodne vožnje) uz opasne planinske litice i ostale „nemoguće” poduhvate, do skoro, samo za izabrane i pripremljene, a sada, sve masovnijeg, ekstremnog vida turizma. Sam Pjotr je i savetnik u nekoliko takvih novootvorenih agencija u Vašingtonu, Sidneju i Varšavi, a nedavno je i postao šef jedne od njih. Evo ekstrema širom planete, koji postaju uobičajene „turist” ture.
Kroz Australiju uz krokodile i zmije – odmor ili opasna „misija”
Više od pet godina, grupe od po 10 –15 ljudi prolaze australijskim kontinentom, pokušavajući da se snađu kroz pustinju i prašumu, izbegnu najotrovnije zmije sveta, krokodile, bez vode, samo sa onim što pronađu i ulove uz put. Na put nije dozvoljeno poneti ništa osim ličnih stvari i oruđe za koje imaju dozvole ili dokazuju da njime odlično rukuju.
Vlasnici agencije, u kojoj je i čuveni Poljak savetnik, kažu da imaju prodat program za nekoliko godina u napred. Jedini problem je kako da ubede one slabijih fizičkih i zdravstvenih mogućnosti da to ipak nije „odmor” za njih. Obavezan je detaljni lekarski pregled pri prijavljivanju ali i konstantni kontakt sa grupom, koja je pošla na dvadesetodnevno putešestvije. Uz praćenje „GPS” uređajem, mobilnim i satelitskim telefonima i grupom od 10 australijskih rendžera, sa pet džipova i dva helikoptera, velika su garancija, da je to ipak samo zanimljiviji odmor, a ne opasna misija.
Alpski ekstremi
U Alpima, na samo sat vožnje od Insbruka, u prestonici skijanja, Octal dolini, tokom leta se 60 kilometara rečnih brzaka i obronaka Tirola sa stazama i visovima više od tri hiljade metara pretvara u poprište najfantastičnijih zavisnika o adrenalinu iz čitavog sveta. Od maja do oktobra se nadomak gradića Zelden okupljaju rafting, kanjoning, kajak, penjački, paraglajding, brdski i drumski biciklistički zaljubljenici u ovaj vid ekstremnog turizma. Pretvaraju skijaški raj u poprište, samo njima znano kako, opuštajućeg ali zahtevnog vida odmora.
Masovnost i popularnost ovog vida turizma je evidentan, jer nekada opustele hotele van zimske sezone pune, ovi nekada „čudaci” a sada cenjeni i paženi gosti. Bivši direktor turističke organizacije regije Octal Oliver Švarc, kaže da je adrenalinski turizam, polako ali sigurno, dostigao polovinu noćenja, koje načine skijaši u sred glavne skijaške sezone i to samo u hotelima i pansionima oko Zeldena.
„Tornado” za Vis
Sličnu stvar je napravio i već poznati, inventivni Bečlija, Alan Meniga koji je svojevremeno ( još pre 10 godina), posle velikog evropskog turoperatorskog hita istraživanja Titovog glavnog štaba na Visu, napravio i turu adrenalinskog turizma. Naime, pripremio je izuzetno uzbudljiv program, za sve koji bez adrenalina i viška uzbuđenja ne mogu. Događanje od sedam ili deset dana počinje dolaskom po grupu u splitsku luku sa „Tornadima”, brzim čamcima koji sa 100 km /čas stižu za nešto više od sata na Vis. Juriti morem po talasima i vetru tom brzinom je već samo za sebe poduhvat, jer skokovi čamaca su dugi i po desetak metara. Potom se ređaju izazovi, svakog dana novi. Paraglajding sa vrhova Visa, ronjenje u čuvenoj Modroj špilji, ne klasičnim bocama već aparatima sa krečnjakom, posle desetominutnog kursa. „Fri klajmbing” po stenama, izlet na najdivljiji deo ostrva kros motorima, potom pešačka tura do „poslednjeg Robinzona” sa Visa i večeri uz sireve, hleb, pršute, masline i slane srdele, pa povratak noću iz kamenih kuća ovog kosmatog čudaka, do Komiže i luksuznih apartmana.
Izlet, takođe brzim tornadima do ostrva Palagruža, „fri bajking” po zahtevnoj stazi od 20 kilometara van puteva Visa, noćni odlazak u ribolov sa ribarima iz Komiže i posle sedam dana uzbudljivo putovanje čamcima „Tornado” do Splita, Dubrovnika ili Herceg Novog. Grupe su ograničene na 15 ljudi, a najviše gostiju, sa prostora bivše nam zemlje, kako kaže Alan Meniga ima iz Beograda i Novog Sada, koji već nekoliko sezona ne propuštaju ovaj adrenalinski odmor.
„Kanjoning” po Kopaoniku
Što se tiče nas, nešto se ipak pokreće. Pored već znanih popularnih adrenalinskih sadržaja na Kopaoniku: „zip lajna”, „boba na šinama”, „tjubinga” inventivni ljudi iz „MK rizorta”, direktor Nikola Avram i od nedavno hotelijerski stručnjak Žerom Latijer, kao i čelnici Skijališta Srbije– v.d. direktor Dejan Ćika, napravili su niz novih adrenalinskih uživanja, za sve posetioce Kopaonika zimi ali mnogo više u letnjem periodu. Tako su dodati paraglajding sa vrha Pančić, pa potom „daun hil” specijalnim biciklima.
Spuštaju se i trotočkašima, za one koji je spust sa 2.000 metara, obeleženim stazama, preopasan i najzad, „kanjoning” po stenama i liticama, ove naše planinske lepotice, gde uz iskusne instruktore i penjače, dobijate obuku i prve korake u „fri klajmbingu. Upravo zato je u letnjoj sezoni, po rečima ovih stručnjaka, u prošloj 2016. godini više od 40 odsto viša posećenost, negoli prethodnog leta, uz konstantni rast stranih turista.
„Oficirski pravac”– izazov Tare
Tara je postala izazov, još od kada je, svojevremeno, Jovan Đurić direktor Sportsko turističkog centra Bajina Bašta, spoznao nove trendove u svetskom turizmu. Posle par seminara i pokaznih tura, napravljena je strategija kako adrenalinske „zavisnike” dovesti na padine Tare, Drinu, jezera i Bajinu Baštu. Počelo je sprovođenjem trasiranja desetak zahtevnih i uzbudljivih planinskih staza za fri–bajking, gde se održavaju i međunarodna takmičenja, u ovom zahtevnom sportu.
Potom, tu su planinarske i penjačke ture u kanjonima: Brusnice, Grlca ili Rače, gde se još od vremena stare Jugoslavije, polagao najteži deo oficirskog diplomskog ispita, spuštanjem i orjentacijom za određeno vreme kroz kanjon. Mnogi dobri oficiri su po nekoliko puta polagali ovaj deo ispita, pa je po njima i nazvan „oficirski pravac”. Sve staze, rangirane su zvezdicama i izdat je „cd” sa detaljnim kartama za fri-bajking, fri-klajmbing, sa uputstvima i mogućnošću prenoćišta u kampu ali i „Drinskim konacima” na „Predovom krstu”, jednom od najlepših destinacija na Tari kao i Zaovinskog jezera. Izdate su detaljna uputstva rendžerske službe za rafting i konačenje na Drini, čime će se, uz ponudu škole paraglajdinga, omogućiti da se adrenalinski turisti iz inostranstva iznova vraćaju Tari, Bajinoj Bašti, Drini i drugim lepotama.
Buda sa Huanšana
Ekstreman je i poduhvat u Kini, penjanje na planinu Huanšan da bi se stiglo u jedan od najnepristupačnijih budističkih hramova na svetu, o čemu i svedoči priča dva prijatelja iz Velike Britanije.
Stiven Ridžinold, strastveni putnik gledao je u vrh čizme na izbočini stene, iznad provalije, stotine metara iznad kanjona. Njegov prijatelj, pisac i tv voditelj Robin Ešrok, desetak metara niže, ukoso, bio je priljubljen uz liticu, grčevito se držeći za prečku pokretnih aluminijumskih merdevina okačenih o kuku, prethodno udubljenu i ukucanu u pukotinu stene. Samo jedan pogrešan korak, ili loše vezan čvor i rezultat bi bio pad u „beskraj”. – Definitivno sam izgubio razum, jer, sve i snimam – pomislio je Ridžinold, premešatajući kameru u levu ruku. Prihvatio je desnom rukom, već dobro utrnulom, dasku koju je neko već smestio na urezan stepenik u steni ove drevne kineske planine i nastavio da „kopa”. Do vrha ima još trista metara stene a samo par sati da bi savladali uspon pre mraka. Huanšan je veoma popularna kod svetskih zavisnika o adrenalinu, ali nije meta alpinista i planinara, jer smatraju da je isuviše „laka” za profesionalce.
Mada, strme stepenice uz pomoćne daske i merdevine, bukvalno se usecaju u ove krečnjačke planine i tako putovanje, do malog hrama i Bude na vrhu, traje satima. Sve se pretvara u jedno beskrajno balansiranje i priljubljivanje lica uz liticu, što je za običnog turistu previše, a premalo za iskusne penjače. Mnogi koji nemaju nikakvog iskustva ali poseduju solidnu fizičku kondiciju, često se odlučuju za ove vratolomije.
„Smrtonosni” hajking na Havajima
Još je takvih tačaka širom sveta, kao staza Kalalau duga dvadeset kilometara, na planini Kauai, udaljenom ostrvu Van u havajskom arhipelagu. Raj ili pakao, zavisi kako gledate ovu opasnu stazu za visinsko pešačenje i penjačinu, predstavlja zapravo jednu od najopasnijih ruta za ovu vrstu ekstremnog turizma, ali na jednom od najlepših mesta na zemlji. Najveći deo ove staze, za popularni adrenalinski „hajking” vijuga duž četiri hiljade metara, iznad talasa podivljalog okeana i visokih litica obraslih mekom mahovinom i orhidejama. Jedna od niza opasnosti su bujice vode, nakon iznenadnih tropskih pljuskova, kada se pravi potopi slivaju niz stazu noseći kamenje, trupce, a imaju snagu da „speru” niz litice i neoprezne penjače. Na pola puta, postoji kamp gde se „vidaju rane”, malo se odmori i časti jedinim toplim obrokom u trodnevnoj zahtevnoj avanturi. Jedno od opasnih mesta je i Hanakapaia plaža, samo par kilometara od podnožja Kauai litice. Uska traka peska je legendarna i opasna klopka, jer plima i iznenadni talasi odnose u nepovrat preuporne ili samo previše hrabre. Uprkos svim opasnostima, stazu pređe bezbedno i više od hiljadu penjača svake godine.
Kanadski kros uz pume i grizlije
Još jedna od opasnih tačaka na planeti je zloglasna staza u Kanadi, uz Tihi okean, na potezu udaljenom od Vankuvera oko100 kilometara, uz zapadnu obalu. Staza, izgrađena decenijama unazad, kao put za spasavanje žrtava brodoloma, u burnim priobalnim vodama poznatim po nesrećama, danas je Nacionalni park i pozornica za avanturiste sa čitave planete. Oni pokušavaju ovu „stazu” da pređu u što kraćem roku, sa najmanje opreme, što sve zajedno donosu niz nevolja, zbog kojih obalska straža često intereveniše kako bi zbrinula povređene ili onemoćale duž ove zloglasne trase. Jer, uz ovaj opasni put, ispresecan okeanskim uvalama i gustim šumama, vrebaju brojne divlje životinje. Tri opasne vrste, mrki i grizli medvedi, kuguari – planinske pume i čopori izgladnelih vukova napadaju iz guste šume usamljene zanesenjake. Ali, oštrina staze, neprekidne blatnjave površine, nepristupačne stene, nagli usponi i mini kanjoni, zapravo su ona prava opasnost. Pre ćete u ovoj nedođiji da propadnete od uganuća zgloba ili loma kostiju nego da nastradate od napada zveri. Svi ovi teški tereni su idealni da razni pustolovi i ljudi željni uzbuđenja oprobaju sebe, pripremljenost, fizičke sposobnosti, ali i specijalna znanja o preživljavanju u divljini. I ova tura je hit u agencijama za ekstremni turizma na severnoameričkom kontinentu.
Na kraju ovih priča, sa raznih tačaka planete, pomislite da svi ovi zavisnici od opasnosti, zapravo imaju ne samo specifičan pogled na turizam već i avangardni stav prema odmoru. Ili su, možda, samo prethodnica nekog novog turizma budućnosti, koji podrazumeva i pozamašnu dozu straha, kako bi se još više uživalo. To potvrđuju i reči Robina Ešroka, nakon uspona na Huanšan u Kini.
– Drhtavim nogama klekao sam u hramu na hladni kameni pod, pred statuu Bude i izgovorio: Hvala vam bogovi planine, što ste mi dopustili da preživim, ali dajte mi snage da ponovim još puno puta ovako nešto, jer se tada osećam toliko živ. Sve dotle dok ne sednem, onemoćao od starosti, u fotelju, uz grog i kamin u rodnom Jorkširu.
tekst: D.K.–I.
copyrights:www pinkla.rs
