Svetski dan sajamske industrije 6.jun, Beogradski sajam podsetio na 80 godina tradicije, uspeha ali i predstavio javnosti malo znanu tačku ove institucije kraj Save, vinariju gde se vina koja poklanjaju pobednici i nominovani na sajmovima vina, koriste u humanitarne svrhe
Svetski dan sajamske industrije 6.jun, ova naša, čak osam decenija stara sajamska institucija, koja u halama kraj Save ugošćava svake godine na desetinama međunarodnih, svetskih , evropskih ili regionalnih sajamskih priredbi stotine hiljada posetilaca, obeležila je na specifičan i jedinstven način. Istaknut je značaj ne samo uspesima iz sadašnjosti već i onima iz duge i bogate istorije, a upravo ta istorija je zaživela na potpuno poseban način. Promovišući trajne vrednosti i humani karakter Beogradskog sajma u podzemlju hale tri, restaurirana je i na dan sajamske industrije svečano otvorena za medije i prijatelje ove institucije vinoteka. Postoji već 22 godine i tu se čuvaju i brižljivo odlažu flaše Bahusovog nektara koje su razni pobednici i učesnici sajmova vina tokom niza godina donirali Beogradskom sajmu.
–Naravno , da ozbiljna institucija kao što je naša – izjavila je za „Pinklu” sajt kvalitetnih informacija Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma– sve to brižljivo odlaže i sada smo odlučili da prikažemo javnosti deo tog vinskog svedočanstva uspešnih godina. Jer Sajam ima mnogo toga što pruža našoj zemlji, ne samo priredbe koje dovode hiljade privrednika i turista u naš grad, tokom održavanja svih sajamskih manifestacija čitave godine. U ime i u čast takve istorije i tradicije, Beogradski sajam koristi Svetski dan sajamske industrije kao priliku da podseti na još jedan mali deo svog kompanijskog identiteta, pažljivo “skrivenog” od očiju javnosti i čak doslovno “zakopanog” u zemlju, kakvim se može pohvaliti tek zanemarljiv deo najvećih svetskih kompanija sa dugom tradicijom – izrekla je ekskluzivno za „Pinklu” Danka Selić.
Čitav projekat vinoteke u jednoj takvoj instituciji koja nema baš previše veze sa proizvodnjom i čuvanjem vina započet je novembra 1996. godine , naravno, u vreme održavaa sajma „ Svet vina”. Naime, mnogi učesnici su svoja najuspešnija vina donirali sajmu, a pobednici, obavezno flaše pobedničkih vina, pa se stvorio problem smeštaja svog tog vinskog pečata uspešnosti ove institucije. Neko se dosetio podruma, zapravo podzemne galerije ispod hale 3, gde je i održavan pomenuti sajam vina. I tu su i pronađeni najbolji uslovi za smeštaj. Čitav prostor su osmislili i uredili profesionalci u ovome poslu sa oko 6.000 flašnih mesta, enterijerom za degustaciju, osnovnom neophodnom opremom za flaširanje gde se našlo I prostora za nekoliko buradi.
Prvo punjenje vinskog podruma obično je svečani trenutak za svaku vinsku kuću. Ono se na sajmu desilo te 1996. godine „preživelim” takmičarskim flašama (samo onima sa najboljim ocenama) koje gosti i domaćini iz vinarija, koje su se takmičile za prestižnu nagradu Beogradskog sajma nisu potrošili. Tu su se našle i flaše sa mnogih ranijih sajamskih manifestacija i izložbi posvećenih vinu uključujući i tada aktuelni “Svet vina”, sačuvanim poklonima od delegacija, poslovnih poseta i naročito, ambasada stranih zemalja, sa reprezentativnim vinima iz matičnih zemalja, te donacijama. Prvi i tada najveći donator bila je vinarija „13.juli” iz tadašnjeg Titogada. Uz kompenzacije, takav način obnavljanja fonda zadržao se do danas.
Čim je otvorena vinoteka odmah je i ustanovljena knjiga utisaka za viđenije goste Sajma. Prve zabeležene impresije nose datum 11. novembar 1996. godine. Sve svoje oduševljenje da postoji ovakvo sjajno uređeno i prijatno mesto na Beogradskom sajmu iskazali su u knjizi utisaka mnogi poznati izlagači, političari, funkcioneri međunarodnih sajamskih organizacija, Poslednji potpis, sve do ovog svečanog renoviranja iotvaranja nosio je datum od 2003. godine. Od tada je vinoteka bila u režimu redovnog održavanja ali nije primala goste sve do ovog 6.juna. Danas vinoteka ima oko 3.500 boca različitih vrsta vina raznorodnog geografskog porekla, kvaliteta i stanja.
Najviše ih je sa područja iz nekadašnje Jugoslavije: Makedonije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije ali ima dosta primeraka i stranih – španskih, grčkih, portugalskih, čileanskih, argentinskih, poljskih…Najveći broj vina datira iz berbi od 1990. do 2000. godine. Najstarije sačuvano vino je jedna boca laškog rizlinga iz mariborskog vinogorja iz 1955. godine. Da su u vinoteci i neka retka vina potvrdili su u nedavnoj poseti eksperti iz velikog makedonskog proizvođača Tikveša koji su utvrdili da u sajamskoj vinoteci ima boca , to jest godišta koje u matičnim vinotekama nemaju ni pojedine, značajne vinarije.
Nakon pitanja medijskih poslenika i prijatelja Sajma: „Jasno je kako se puni vinoteka, ali kako se „prazni”, odgovorio je direktor marketinga Beogradskog sajma Aleksandar Ivković. –Odgovor je jednostavan–rekao je okupljenim medijima Aleksandar Ivković,– ništa, ili gotovo ništa se ne koristi za “reprezentaciju” unutar Kuće. Jedan manji deo se daje kao poklon poslovnim partnerima, u ozbiljnim komercijalnim poslovima, a većina “otuđenih” boca odlazi kao donacija u humanitarne svrhe (kao što je u korist dece bez roditelja) i to uglavnom putem aukcija. Na takvim aukcijama boca vina može da dostigne i cenu od 1.000 evra. Dakle vina su u službi humanitarnih ciljeva koje Beogradski sajam sprovodi, a za šta se veoma malo zna u javnosti –rekao je Ivković.
Tekst: D.K.–I.
Foto: S. Šarčević
Copyrights:www.pinkla.rs
Antrfile 1
Osam decenija tradicije
Mart ove godine, tokom održavanja Sajma automobila DDOR BG Car Show 06, protekao u znaku i istorijski vrednog jubileja – 80. godišnjice Prvog međunarodnog salona automobila, održanog marta 1938. godine. Bio je to tada jedan od najznačajnijih ne samo privrednih nego i geopolitičkih događaja u uzavreloj Evropi. Ovogodišnje izdanje Sajma tehnike održano na fonu jednog, takođe u svetskim razmerama značajnog, istorijskog kurioziteta – na 80. godišnjicu beogradskog Jesenjeg sajma iz 1938. godine, kada je fima “Filips” predstavila prvi, istorijski sistem TV prenosa na Balkanu. Dvadeset godina kasnije, 1958, Radio-televizija Beograd je, iz improvizovanog studija na novom Beogradskom sajmu, počela da emituje svoj prvi TV program. Taj događaj označio je i početak nove epohe i prvi dan istorije televizije kod nas. I ne samo to, jubilarni su bili i 40. izdanje grandioznog Međunarodnog sajma turizma iz februara, ali i 40. Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova iz aprila ove godine. Dakle, Beogradski sajam mnogo istorije, vrednih jubileja i uspeha.
