„Putničke priče” sa kulturnoistorijskih tačaka planete, iz riznice svetskog kulturnog blaga i arheoloških nalazišta
Da li se može probati sočna, vruća jagnjetina s ukusima bronzanog doba ? U svojim putopisima nazvanim Muzeopisi Nenad Novak Stefanović odgovara potvrdno. Prateći ga na putovanjima od Krita i Minojske civilizacije do našeg doba, Njujorka, stalno imamo utisak da što dalje putujemo sve smo bliži našoj sopstvenoj kući i sebi! Kao da otkrivamo u nestalim civilizacijama antike i umetničkim delima renesanse neke večite istine o ljudskom rodu koje su duboko u svakome od nas i koje putovanje najednom – osvetli.
„Muzeopisi“ nisu suvoparno nabrajnje muzeja kroz koje nas autor vodi, tu su između ostalih Pinakoteka u Minhenu i Rijksmuzeum u Amsterdamu. Pored beleški o delima Leonarda da Vinčija, Rembranta, Rubensa, Goje, Stefanović pokušava da oseti mirise epohe u kojima su ta dela nastajala, da nas uvede u kafanu u kojoj je Direr pio pšenično pivo i grickao prepečena zrna ječma. Prateći beogradskog muzeopisca ulazimo u gladijatorske lagume Pompeje, gde saznajemo da su rimski gledaoci najviše voelli da jedu pileće batake, a hrana gladijatora je bila vegetarijanska, obogaćena specijalnim napitkom od pepela za jačanje kostiju.
Čitamo jedan fantastičan niz destinacija ali i veze između različitih kultura i ostavštine koje autor Nenad Novak Stefanović nepresušno pronalazi, između antičkog sveta i našeg nasleđa. Tako ga disk drevnih Minojaca sa Krita asocira na slavski kolač u tom „Diznilendu bronzanog doba”, kako naziva Krit, uz recept za jagnjetinu sa limunom, specijalitetu starih Grka. Potom susret sa Ginterom Grasom u hodočašću holandskim muzejima uz Rembranta i Vermera. Mnogo je toga osetio i opisao u svojim putovanjima u središte civilizacije ovaj promoćurni pisac, koji je u Arheološkom muzeju u Napulju video skuklpturu Here u kojoj je prepoznao uzor za Kip Slobode u Njujorku. Vezujući tako motive koji se provlače kroz više milenijuma, autor nam govori nešto i povezanosti udaljenih pojava u istoriji civilizacija.
Impresivne, vrlo nesvakidašnje veze su zapravo i obeležile čitavu ovu knjigu zapisa i misli sa putovanja po zemaljskoj kugli koja se na obali Long Ajlenda, u blizini Teslinog tornja, Stefanoviću učinila kao lopta. Ta jednostavna svima razumljiva činjenica ujedno je i poruka knjige. Zemlja je okrugla, civilizacije se smenjuju ali tako što svoje osnovne ideje samo preoblikuju, kao što je Santorini i pre tri milenijuma bio mondensko ostrvo – o čemu svedoči sačuvana dečja soba sa zidovima oslikanim u igri plavih majmuna, koji podsećaju autora na Diznilend
Sjajna ideja i još bolja knjiga koju svaki obrazovan čovek mora da ima na svojoj polici odabranih i uvek aktuelnih nesvakidašnjih dela.
Tekst: D.K.–I.
Foto: lična arhiva N.N. –S.