Cene adaptiranih mansardi u Beogradu niže i za trećinu, a ne kao u Parizu, Rimu, Londonu, Njujorku, gde su skuplje i do 50 odsto po kvadratu od konvencionalnih stanova
Iako su Pariz, Rim ili Atina poznati po potkrovljima i adaptacijama mansardi u stambeni prostor, stručnjaci misle da nije jednostavno pretvoriti u stan svaki „zgodni” tavan. Ma kako se činili kao jeftino rešenje za probleme stanovanja, to izgleda nije lako izvesti.
–Vlada pogrešno mišljenje da je to brzo i jeftino rešenje stambenih problema u nas – tvrdi Milić Đoković potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije. –Postoji niz problema ne bi li tavan pretvorili u stan. Osnovno je da se prvo utvrdi vlasništvo. Zakon o stanovanju, usvojen 2017. godine, predviđa obavezu dobijanja saglasnosti od većinskih vlasnika, što se overava kod javnog beležnika, a to čini upravnik zgrade. Pored saglasnosti od 51 odsto, potrebna je i dozvola vlasnika stana, direktno vezane infrastukture, ispod tavana koji želi investitor da adaptira u stambeni prostor. Bitno je zbog prilaza, organizacije gradilišta, budućeg rušenja krova, povezivanja instalacija, izlivanja betonskih osnova, erkera, terasa, pokrivanja „badža”–kaže Đoković.
Da bi se tavan pretvorio u stan mora da postoje uslovi. Obavezno je zasebno napajanje električnom energijom, vodom i nova parking mesta. Iz iskustva investitora čini se da su manji problem voda i kanalizacija a dovod električne energije i parking mesta često usporavaju i poskupljuju čitav proces.
–Najveći problem je kapacitet kablova za napajanje– nastavio je ovaj stručnjak. – Kada je zgrada projektovana za četiri ili šest strujomera, to jest stambenih jedinica.Treba dodati još od dva do četiri nova brojila, što povećava potrošnju najmanje 20 odsto. Obično su kablovi stari i ne trpe povećanje, pa mora da se iznova radi pojačanje napajanja do potrošača. Saglasnost nadležne Elektrodistibucije, ukoliko ima uslova, košta 65 hiljada dinara–kaže iskusni stručnjak.
Naravno, podrazumeva se da postoji završen projekat postojećeg stanja i projekat projektovanog stanja, znači ono što je trenutno i šta želite da bude. Obavezan je projekat statike zgrade, koja mora da pokaže da i pored laganih materijala, može da podnese buduće opterećenje, što rade ovlašćeni projektanti sa licencom –„šifra 410”. To je sve deo građevinske dozvole i mnogi investitori tvrde da je „papirologija” zapravo ista, kao da gradite iznova zgradu. Posledenjih godinu dana procedura je za nijansu brža, ali i dalje je ozbiljna, obimna i skupa.
–Kada se i izgrade potkrovlja u Beogradu, nisu atraktivna za tržište kako se misli– nastavio je ovaj stručnjak.–Mi smo daleko od cena kvadrata potkrovlja u Parizu, Rimu, Atini i drugim gradovima gde je sve i daleko skuplje. Cena kvadrata stanova jesu približne svetskim metropolama ali cena potkrovlja su i do 30 odsto niža iz više razloga–jasan je Đoković.
Često su to zahtevi statike, zbog građenja nekvalitetnim materijalima čitave zgrade, kad je nastala, pa je investitor prinuđen da naknadno doda potporne stubove i nosače, ne bi li povećao statičku postojanost zgrade. Pa kvaliteniji krovni prozori, obloga i izolacioni materijali. Tada se gubi element finansijske isplativosti, zbog koje je i započet čitav posao…
–Konkretni primeri to i dokazuju–nastavio je Đoković. –Tamo gde je cena kvadrata tri hiljade evra, u potkrovljima je oko 2.000 evra.To ne važi za visoka potkrovlja, gde mogu da se izgrade „penthaus” apartmani– luksuzni stanovi u potkrovlju. Obično je to u starijim ali kvalitetno građenim, još u predratno vreme zdanjima, na Starom gradu, Vračaru ili Savskom vencu. Važi to i za više zgrade na Novom Beogradu od 15,16,17 spratova, gde se estetski i dizajnerski nude mogućnosti za neku umetničku dušu, da ga urede po svojoj volji. Mada, potkrovlja „traže” neuobičajenog kupca. Kupci iz Podgorice ili Kososvske Mitrovice, recimo, neće da kupe takve stanove u potkrovlju –tvrdi ovaj stručnjak .
Potkrovlje je lepa ali „doživotna” investicija, slovi pravilo među agentima i trgovcima nekretninama, kao i da „nema” potkrovlja koje je „savršeno i završeno” i u koje ne mora da se ulaže. Makar crep koji je pomerila oluja pa prokišnjava, ili kako su sad leta toplija pa ne može klima snage 12 već mora snage 16…
–Iz ugla investitora daleko su atraktivniji ravni krovovi od tavana ili mansardi. Jer, kod tavana, mora najpre da isprojektuješ i odneseš sve što ne valja, a tek potom izgradiš šta želiš– rekao je na kraju Milić Đoković.
Ipak, atraktivni su za mlade ljude, ili one koji žele sopstveni pečat u dizajnu stana. Što u običnim stanovima ne postoji jer su norma i standardi gradnje već ustaljeni. Zbog dobrih ali i loših strana, mnogi potkrovlja nazivaju „gizdava ali skupa mlada” mada se sve svodi na ukuse i pogled na život.
Tekst: D. K– I.
Foto: lična arhiva i „pixabay”
