Sajam grafičke industrije i biro opreme na Beogradskom sajmu dokazao da IT sektor i nove tehnologije samo unapređuju štamparstvo
Kao što je „Grafima”– sajam grafike i otvorio sezonu na Beogradskom sajmu, kao prvi u nizu, i nagovestio zašto je ovo mesto sjajnih manifestacija nosioc novih ideja i tehnološkog razvoja čitavog regiona. Prosto, jer se u halama kraj Save iz raznih oblasti industrije, tehnike, nauke prikazuje napredak i nove ideje koje se kasnije šire, jer su većina manifestacija koje se održavaju važne za Srbiju ali i čitavo okruženje, pogotovu u tehničko tehnološkom smislu.Tako je sajam „Grafima”– grafičke industrije i biro opreme otvorio niz ideja mnogima. Pokazao je da štampa i grafička industrija nema alternativu u industrijskoj ali i manjim granama privrede pa i kućnoj upotrebi.
Tako je jedan od hitova sajma bio „kar vraping”– oblepljivanju vozila, gde su takmičenje održavali u vreme sajma i najbolji „vraperi” iz regiona. U svetu veoma popularan vid ukrašavanje i sve prisutniji način marketinga na privrednim i dostavnim vozilima.
Jedan od pionira modernog vrapinga (Car wrapping) u nas, Đorđe Stanković direktor i vlasnik „Kar foil šop” se bavi već sedam godina autografikom. Pored toga što snabdeva najkvalitetnijim vrapfolijama iz Velike Britanije sve koji se bave ovim poslom– profesionalce ali i amatere. kaže za naš portal da je „kar vraping” veoma poznat i daleko popularniji u Evropi gde su Britanci u samom vrhu, jer je kod njih to jedan od najpopularnijih vidova tjuninga automobila.
Interesovalo nas je na kom nivou je u Srbiji?
–Pa kod nas je to još uvek u povoju i veoma usko specijalizovana delatnost za ljubitelje i one koji znaju prednosti vrapinga u odnosu na klasično farbanje –započeo je Đorđe. –Mislim da kaskamo za Evropom barem pet godina, jer i dalje vlasnici automobila radije posežu za skupljim i komplikovanijim zahvatom farbanja automobila. Mada je „vraping” efikasnije, brže rešenje i daleko trajnije. Za isti novac, od 500 do 700 evra, farbanje traje pet godina, dok oblepljen „vrapovan” auto (govorimo o vrhunskom „kar vrapingu”) izgleda kao nov i do 10 godina. Postoje i jeftinije varijante od farbanja, ali one traju svega dve– tri godine. Po iskustvu koje imamo, bolje je platiti kvalitetniju foliju –po ceni farbanja, jer traje duplo duže. U Evropi se odlučuju za ovaj način jer je auto gotov za jedan, najviše dva dana.–
Ko se kod nas odlučuje za vraping?
–Uglavnom „tjuneri” (ljudi koji dodatno uređuju svoje automobile) i znaju prednosti folije. Na stanju uvek imamo oko 200 vrsta i nijansi folija ali možemo da ponudimo oko 500 vrsta boja koje ne postoje u farbi i ne mogu da se postignu na automobilu nikakvim tehnikama farbanja–.
Koliko traje oblepljivanje jednog automobila „ce klase”?
–Bitno je koliko ljudi radi. Za dvoje ljudi, pošto radimo temeljito i duboko zalazimo, skidamo gomilu delova: branike, kvake, tapacirunge, rasvetu i ostalo– traje dva dana. Ako bi to radilo pet–šest ljudi, sve završavamo za jedan dan u istom kvalitetu.–
Da li postoje, one filmske verzije, kada za čas promene izgled automobila ?
–Pa zapravo postoje –smeje se Đorđe. –Ne baš za 15 minuta, mada je moguće i za sat– dva sve uraditi sa dovoljno ljudi, ne previše detaljno. Jer, tada se ne skidaju svi delovi, kako mi to radimo. Ali definitivno nisu filmski trikovi. Sve više ljudi vide prednosti „vrapinga” i folije postaju sve popularnije –rekao je na kraju Đorđe Stanković.
Sve što je prikazano na Sajmu fasciniralo je posetioce. Od „tri de digitalne štampe” do tehnološkog napretka industrijske sito štampe. Naravno, zvezde sajma su, kao i ranijih godina, bili ljudi iz „Sitotehnike” predstavnici za region čuvenog proizvođača štamparskih i grafičkih mašina iz Japana „Mimaki” koji su prikazali nove mašine za digitalnu štampu papirnih tapeta. Posvetili smo im poseban prostor u intervjuu sa glavnim menadžerom Vladimirom Milankovićem.
Bilo je puno ponuđača opreme a našu pažnju je privukla i velika mašina za sito štampu. Mišo Jevgenijević, vlasnik firme „Unikotek” iz Arilja, iskusan štampar u tekstilnoj industriji, prikazao novu mašinu za sito štampu sa kojim smo I porazgovarali.
Kaže se da elektronika „ubija štampu” izgleda da to ne važi za industriju tekstila?
–IT sektor i kompjuteri samo tehnološki ubrzavaju procese i unapređuju drevne načine štampanja tekstila– jasan je bio na početku ovaj stručnjak. –Pre svega, zbog brzine rada i cene otiska. Digitalna štampa, u industrijskoj proizvodnji, ne može da bude konkurentna zbog skupih mašina. U sito štampi, proces je isti, boja se i danas potiskuje kroz svileni šablon Ali, prikagodljivost motiva– šablona, pa i izrada manjih serija daleko je isplativija sa kompjuterima koji su tehnološki strahovito unapredili čitav proces sito štampe u tekstilnoj industriji. Jer postoje i male mašine od tri– četiri hiljade evra, pa sve do, kao što je ova izložena, koje mogu da koštaju i 100 hiljada evra– rekao je na kraju ovaj stručnjak.
Tako se i ovaj sajam „Grafima” završio uspešno, kako nam kažu sami izlagači, jer su na jednom mestu moglo videti niz tehnoloških inovacija pa i pomaka u svetu grafike i biro opreme, marketinga i reklame, gde ni ideje iz sajensfikšn filmova nisu više nedostupne.
Tekst I foto: D. K. –I.
