„Srpski kavijar” se već i falsifikuje kako tvrde pojedini proizvođači na „Sajmu Etno hrane i pića” na Beogradskom sajmu
Posle 12 godina i prvih skromnih koraka, juče je 13. put, u halama kraj Save, otvoren Sajam etno hrane i pića i trajaće do subote 24. novembra. Na ovogodišnjoj manifestaciji ponudilo je više od 300 učesnika više od 2.000 različitih proizvoda iz cele Srbije karakterističnih za uža geografska područja i inostranstva, na zbirnim štandovima grupisanim po reginalnom principu. Najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina, koji se prave po posebnoj recepturi i u ograničenoj količini za tržište, a zovemo ih nacionalni specijaliteti. Sajam je prerastao u ključnu manifestaciju regiona a predstavlja i obeležje naše turističke ponude.
Mnogi od ovih proizvoda se smatraju nacionalnim specijalitetima, a predstaviće se i novi proizvodi nastali na nataloženom iskustvu, kreaciji i mašti preduzetnika.
U organizaciji Privredne komore Srbije nastupiće proizvođači iz: Leskovca, Zaječara, Požarevca, Niša, Kraljeva, Kragujevca, Kruševca, Užica, Valjeva, Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva, Subotice, Sombora i Sremske Mitrovice.Potom Zadružni savezi Srbije, Vojvodine i Beograda okupili su i predstavili svoje članove. U organizaciji lokalne samouprave nastupaju proizvođači iz Beograda, Blaca i Svrljiga, a nastup izlagača iz Bele Palanke, Babušnice, Bogatića i Kule organizovale su turističke organizacije ovih mesta.
Najznačajnija poslovna ideja ove sajamske priredbe je da se utemelji robna marka i etno proizvod. To podrazumeva povećanje broja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, poput leskovačkog ajvara, kačarskog meda, homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, banice, vrtke, različitih džemova, slatka, kitnikeza, kisele zimnice, suvomesnatih specijaliteta, mlečnih proizvoda, sireva, meda, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina, rakije… kojima je potreban sistemski stimulans kako bi postali brend – robna marka i profitabilan izvozni artikal. Misija Sajma etno hrane i pića svakako je i povezivanje biznisa, tradicije ishrane i receptivnog turizma
Jer uverili smo se nedavno, kako to sjajno funkcioniše u Sloveniji koja je u banjama i drugim turističkim tačkama pospešila, ohrabrila male proizvođače da istraju u izvornim receptima, ukusima i kvalitetu. Tako sada, ni jedna grupa turista iz Nemačke, Autrije, Italije „ne izlazi” iz seoceta Olimije, gde se nalazi jedna od najboljih slovenačkih banja bez srneće paštete sa „Jelen grebena”, gazdinstva u brdima iznad Olimije, ili kulena od divljeg vepra, naravno paprenog, ali i tako plaćenog. Dakle, ukoliko uvežemo te grane i smisao ovih sajamskih smotri će biti još značajniji.
Na sjamu u hali 3 privuklo nam je pažnju nekoliko proizvođača a prva je bila Rada Divac iz Udruženja građana „Vedrina Polimlja” iz Prijepolja koja je sa Nenom Mehović stigla na Sajam sa džemovima i drugim proizvodima od šumskih jagoda , krušaka i šljiva. Udruženje ima za cilj kako nam je rekla da očuva tradicionalne vrdnosti ovog kraja , kroz stare recepte, način pripremanja , ali i običaja u ovoj sredini gde žive u slozi Bošnjaci i Srbi. Potom smo prošli kraj jednog od najlepših štandova gde je Anđelka Stefanović iz poslastičarnice Gold iz Paraćina donela svu silu torti i kolača, kao da su izašli iz priče o „Ivici i Marici” samo bez veštica. Izloženi su „čiz kejk”, pa „mil fej”, „kinder bueno”, torta „reforma”, pa kolač od „hiljadu listića” i tako unedogled za ljubitelje slatkiša prava bajka.
Pored se našao i štand Aleksandra Đurića sa sušenim voćem , pečurkama –tartufima, pa smrčom i smrčakom koje bere i prirodno suši na planini Rudnik.
Naravno da su kilogrami šunki, kobasica, čvaraka i drugih proizvoda od svinjskog mesa ali mangulice koja zapravo ima „posno meso ” bez holesterola, kako to na sav glas govori poznati proizvođač ovih sjajnih proizvoda Sava Graorac iz Kovilja.
Jedan mlad i preduzimljiv čovek Dragan Jelenković napravio je sopsteveni biznis i počeo da proizvodi čuvenu pirotsku peglanu kobasicu, koja je toliko dobra, da će uskoro imati ugovor i sa velikim dobavljačem iz inostranstva a nada se da će svoj proizvod moći da ponudi i na našem tržištu.
Za kraj, neka se zna, da su tako počeli, stidljivim izlaganjem na sajmu, ajvar i drugi proizvodi, pa sada u svet, po standardnoj recepturi, odlazi više od 100 hiljada tegli ovog „srpskog kavijara”, kako ga zovu. Nađene su i prve kopije ovog čuvenog proizvoda iz Leskovca, što je znak da postaje svetski poznata marka. Možda će tako i mlad preduzimljiv čovek Dragan Jelenković, jednom moći da kaže da mu je proizvod postao svetski brend jer ga i falskifuikuju.
Žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka u prepoznavanju najkvalitetnijih proizvoda oceniće eksponateu više robnih grupa i podgrupa i dodeliti diplome i priznanja, a najboljem među njima najviše godišnje priznanje – „SAJAM ETNO HRANE I PIĆA – ROBNA MARKA IZ SRBIJE 2018. GODINE“.
Sajam će biti otvoren od srede 21. novembra zaključno sa subotom, 24. novembrom od 10 do 19 časova.
Za poslovne posetioce ulaz na manifestaciju je besplatan, uz popunjavanje i overavanje registracionog lista. Za ostale zainteresovane građane ulaznica košta 250 dinara, za grupne posete 150 dinara. Cena parkinga je 100 dinara po satu.
Tekst i foto: D.K. –I.
