Intervju: Mirko Bauk – decenijama u turizmu
Direktna avio linija sa Kinom– tržištem budućnosti, koridor ka Zlatiboru, banje i veći dijapazon ponuda pravci su našeg turističkog razvoja
Kako se dramatično menja svet, menja se i industrija putovanja. Mnogima promene ne izgledaju krupne, ali svet i turizam, više nisu isti. Jer, svetska putujuća masa je u velikim turističkim migracijama, sa jednih destinacija na druge. Bezbednosni razlozi su smanjili putovanja u odmoraške tačke na Sredozemlju:Tunis, Egipat, Tursku. Ali, doneli su porast tražnje: Grčkoj, Španiji, Italiji, Portugaliji, kao i dalekim destinacijama. Najviše su to osetili ljudi koji se poslom vođenja turista bave decenijama. Mirko Bauk, čovek koji veoma dobro poznaje našu, ali i svetsku turističku scenu, je bio logičan izbor za razgovor o dešavanjima u ovoj, možda najbrže rastućoj ali i najosetljivijom privrednoj grani, svetske ekonomije. Sjajan poznavalac regiona i domaćeg turizma, na čelu pouzdanog turoperatora „Odeon VT”, pokušao je da odgovori gde se nalazimo u ovom trenutku, šta nam je činiti, da se pridružimo snažnije svetskoj turističkoj zajednici.
Iako je prošlo dosta vremena, kakvi su rezultati Sajma turizma u Beogradu, sada kad je sezona započela, jasnije se to vidi ?
– Svake godine, prodaja kreće sve ranije, sajam turizma na Beogradskom sajmu je i zvanično početak prodaje letnje sezone, jer, tada svi traže letnje aranžmane. Ali, insistiramo da sajam počne još ranije, krajem januara, jer to su zahtevi tržišta. Omogućava korišćenje boljih ponuda i nižih cena, pa i sam „frst minit” o kojima stalno pričamo. Smejali smo se zapadnjacima, čim završe odmor, rezervišu sledeći. Ljudi i kod nas sve ranije, koriste povoljnosti nižih cena, duže otplate aranžmana. Na sajamu se sve prodaje i zimski aranžmani, letnje ture i prolećna putovanja u velnes centre regiona (Slovenija, Mađarska, Hrvatska) ali i „siti brejk” ture po Evropi. Imali smo uspešne čartere za Pulju (Italija) i „Uskrs uz Nemanjiće”, pa uvek atraktivni Lisabon za Prvi maj. U porastu su i daleke destinacije jer postaju sve jeftinije. Prvenstveno zbog znatno jeftinijih avio karata. Sada možete za relativno mali novac, da odete do tropskog raja Maldiva, Kube, Indije, Šri Lanke. Jako su traženi, programi za Izrael, Jordan… Teško je to merljivo, ali sajam je bitan, ne toliko u finansijskom smislu, koliko za promociju i početak prodaje sezone. Zato se trudimo da što više novog prikažemo na sajmu turizma.
Kolik se traže gradovi Evrope ali i destinacije za odmor?
–Istambul i Pariz opadaju, ali zato Madrid, Barselona, Lisabon, Rim i čitava Italija i Španija su u porastu. Turska se „vratila” i bolje je od prošle godine, ali je daleko od brojki prodaje nekada. Egipat se vratio kao destinacije čitave godine, a i za Tunis je veće interesovanje, ali ni blizu onom nekadašnjem. Možemo reći, da su se te destinacije održale i polako ih „oživljavamo”. Interesovanje se premestilo na zemlje: Italija, Španija, tradicionalno Grčka i praktično se prolećni aranžmani „preslikavaju” i na leto. Tako smo ubacili nov čarter za jug Italije, od ranije Siciliju, pa Kalabriju. Potom za Španiju pored poznatih Kosta Brave i Majorke „novi” su u čarter ponudi Kosta Dorada sa Barselonoma pojačali smo i Grčku.
Grčka je izvan svih trendova?
–Grčka je nesicrpna, uvek aktuelna i popularna imamo i dva ostrva, koja nisu bila u ponudi. Samos, interesantno i prelepo ostrvo i Limnos, između Turske i Grčke a „ispod” Tasosa i Halkidikija. Limnos je malo ostrvo vrlo ograničenih kapaciteta. Kao da ste došli u Grčku od pre 30 godina, što ljudima prija, nije previše komercijalno, kao Krit, Rodos, sa puno hotela. Na Limnosu se zna koliko ima kreveta i to je sve, pet –šest čartera stiže, među njima i jedan naš, i nema ni krevet viška. Nema gužve, a interesantno je da su cene daleko niže nego u drugim delovima Grčke. Jer nije Grčka svuda skupa kako se priča (6 evra pivo i 5 evra kafa), Limnos je jedan od onih koji nije skup. Trudimo se da uvek izbacimo nešto novo, ali to je normalno, to je naš posao.
Na to su vas primorali tenzije i velike migracije turista ?
– Prinuđeni smo bili da se malo „rastrčimo”, proučimo, prilagodimo, što je dobro, jer ljudi traži nove destinacije, plaže i iskustva.
Da li se turistička masa iz Egipta, Tunisa ili Turske sva preselila u Grčku?
–Ne, rasporedila se, iako ne možemo da sagledamo, gde su se svi ti ljudi „utopili”, u koje destinacije. Verovatno svuda po malo. Jer, ako je čovek navikao na jednu vrstu hotela u Turskoj, teško je premestiti se, jer malo je takvih rizorta i vrste turizma u Grčkoj, kao u Turskoj, Egiptu. Interesantan je Severni Kipar sa rizortima i velikim peščanim plažama kao u Turskoj . Ali na Limnosu, u Grčkoj i odmoru od pre 20 –30 godina, malo ko može da odoli.
Šta će biti hit ovog leta?
–Puno se prodaje Španija, Kosta Dorada kao i Majorka i to, priznajem, nismo očekivali. Problem je, jer se nismo samo mi„preselili” već i Nemačka, Engleska, Holandija, Austrija… Mi smo mali kupci i teško dolazimo do kapaciteta. Nama sezona traje od juna do septembra a Norvežani letuju 150 dana, pa imaju i bolje cene. Ali to je oduvek problem kod nas. Na žalost, nemamo bolju finansijsku situaciju, kako bi penzioneri ili studenti mogli da koriste vansezonske cene, u pred i podsezoni. Jer kad odete u maju u Španiju, sve vrvi od penzionera, koji to mogu da priušte.
Da odemo dva puta na odmor, umesto jednom u sred sezone?
–Počeli smo, ali još uvek nedovoljno, jer je većina ljudi vezana za decu zbog škole. Kategorija koja može da putuje bez dece, finansijski, na žalost, nije sposobna da putuje. Ali ima sve više toga: jednom na odmor u junu a drugi put septembru i košta, kao jednom u sred sezone.
Niste se nikada odrekli autobuskih tura?
–Mi smo turoperator koji je ostavio i taj deo poslovanja. Morate da ponudite širinu izbora a ne da se specijalizujete, samo za jednu vrstu putovanja. Radimo i najam apartmana, gde ljudi mnogo odlaze u severni deo Grčke. Ne radimo samo avionske čartere i skupe aranžmane, jer i tamo gde imamo čarter letove, imamo najam apartmana, da čovek može da ode jeftinije na odmor, kroz čitavu sezonu.
Možemo li da se oslonimo više na receptivni turizam ?
–Upravo pravimo programe vezane za obilazak Srbije. Ne samo Srbiju, iako to na nekim tržištima može da prođe. Teško je zainteresovati strance da sedam ili deset dana, provedu samo kod nas, to nije dovoljno, mora da se radi regionalno. Da se obuhvati i Crna Gora, Bosna, Makedonija, Hrvatska. Dakle, kružne –balkanske ture, što Hrvati rade već odavno. Svakako da je interesovanje sve veće i mi vredno radimo na ponudi naše zemlje. Posećujemo sajmove, razgovaramo sa partnerima u inostranstvu, koji se bave takvom vrstom turizma. Mislim da će povećanju broja turista da doprinese direktna avio linija sa Kinom. Oni su tržište budućnosti, moramo da se pripremimo. A do tada, mi za svaku turu koja odlazi u Pulju, istim avionom, dovodimo Italijane u Beograd. Koristimo svaku priliku, da ugovorimo i kontra dolazak stranaca kod nas. Slično je i za Lisabon, istim avionom dovozimo Portugalce i mogu reći da je interesovanje za našu zemlju, sve veće.
To se vidi na našim ulicama?
–Na svakom koraku se vidi, da ima mnogo stranaca. Mislim da je Turska zabeležila veliki porast turista koji posećuju našu zemlju. Ali to što nudimo, još uvek je jako skromno. Moramo više da se potrudimo, oko dijapazona turističkih ponuda. Srbija ima šta da pokaže, ali izgleda ne znamo, da to upakujemo. Još uvek se držimo Beograda, kao centra zabave i noćnog života, a to nije dovoljno, za jednu ozbiljnu ponudu. Ima Beograd mnogo zanimljivosti, ali i čitava Srbija. Južni deo od Beograda ima šta da ponudi interesantno turistima. Morate da imate i dobre puteve, da ne biste putovali satima. Mislim da će put ka Zlatiboru da doprinese razvoju. Jer to je jedan od najlepših delova Srbije, ali i najrazvijeniji, u turističkom smislu: Zlatibor, Tara, Mokra Gora a i Višegrad u RS. Sve to može sjajno da se turistički upakuje, ali je dobro tamo stići komforno– što pre.
Mogu li naše banje da zainteresuju strance ?
–U svakom intervjuu to naglašavam, jer vidim da postoji ideja oko banja, ali ne znam u kom pravcu se razvija. Ne treba puno da filozofiramo, već odemo do Slovenije i vidimo kako su oni uradili. Biće dovoljno za uspon ove grane odvojiti zdravstveni turizam od rekreativnog– velnes turizma. Tek tada će, vrlo jasno, moći da se investira, jer se zna za koga i kome se radi. Koncept već postoji, ne treba ništa da se izmišlja novo. Mi, hvala bogu, imamo kvalitetne termalne vode, ali bojim se da, još uvek, nismo ni blizu modela kako bi trebalo da bude. Nadam se, da će se u tom pravcu, raditi i graditi. Slovenci su u tom pogledu daleko ispred nas, kao i Mađari, koji su pre 15 godina bili na našem nivou, vidim to po interesovanju gostiju. Banje su ogromna perspektiva i šansa Srbije.
Nema zemlje da je turistička sila bez značajnog domaćeg turizma?
–Uvek je to najveći pokretač, koji funkcioniše 12 meseci. Kad domicilno stanovništvo gravitira ka turističkim centrima, aktivni ste čitave godine. Često govorim da ne treba juriti samo za strancima i svi me u čudu gledaju. Jer, glavnu masu turista, čine uvek domaći gosti. U velikim turističkim silama– Francuskoj, glavni gosti su Francuzi, u Španiji– Španci, a ne samo gosti sa strane.Mi još uvek nemamo tu naviku, ali ljudi treba da koriste povoljnije cene, i da odrede u aprilu i maju mesecu, gde i kada će na odmor, a ne da čekaju zadnji čas. Tada hoće da odaberu hotel i destinaciju, koji su već odavno rezervisani. Svi hoće da idu u julu i avgustu, ali sada je to jeftinije ako rezervišete i platitite ili samo započnete sa plaćanjem. A ne pred polazak na 15 dana odmora, tražite izbor, povlastice i nisku cenu.
Tekst: D.K.–I.
Foto: D.K.–I. i M. Bauk– privatna arhiva
