Novi roman Nenada Novaka Stefanovića autora bestselera „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda”
U Beogradu je u nedelju otvoren je 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najpopularnija ali i najelitnija književna manifestacija u ovom delu Evrope. Od 20. do 27. oktobra na više od 30 hiljada kvadrata izložbenog prostora uz učešće čak 500 izlagača zemlje i inostranstva. U izdanju Lagune jednog od naših vodećih izdavača autor bestselera „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda”, pisac, publicista, novinar Nenad Novak Stefanović predstavio se na Sajmu novim romanom: „Beograd kroz ključaonice 100 kuća”. Posle samo deset dana od pojavljivanja u knjižarama novo delo pedantnog autora, arhitektonsko– ljubavnog hroničara Beograda stiglo je čak na četvrto mesto prodaje u mreži knjižara poznatog izdavača. Zato smo iskoristili nastup i druženje sa čitaocima Nenada Novaka Stefanovića na Laguninom štandu ne bi li preneli razmišljanja pisca posetiocima „www.pinkla.rs” portala kvalitetnih informacija
Posle bestselera „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda…” nova saga „Beograd kroz ključaonice 100 kuća” ! Da li je ovo, još obimnije delo, samo nastavak svih onih priča o našem gradu koje su oduševile vaše čitaoce, iz sasvim specifičnog ugla ili se okrećete i drugim temama ?
–Beograd je zaključana šifra– započeo je Nenad Stefanović.– Nema prеstonice u Evropi koja je vekovima bila karaula i zato je sva dinamična i turbulentna, kako se govori s pravom da se ovde proizvodi više istorije nego što mogu građani da svare. Poptuno je nenormalno da preko 20 godine stoje ruševine Generalštaba i MUP–a u samom centru grada. Recimo, Nirnberg je bio u Drugom svetskom ratu srušen do temelja. Nemci su ga obnovili kamen po kamen, za tri godine. Nešto razmišljam, šta je to sa nama da li smo lenji, da li nesposobni, i dolazim do jednog drugog zaključka, ne, niti smo lenji ni nesposobni, te ruševine služe da zastrašuju građane, da u njima izazivaju Pavlovljev refleks – budi srećan što imaš krov nad glavom i koru hleba, vidiš kako može da bude još mnogo gore. Mada, možda nisam u pravu, ali je sigurno da Beograd nije sladak grad i nije slatko i lako u njemu živeti. Otuda moje interesovanje za šifru Beograd i u drugoj knjizi o njegovim adresama. To je isti pokušaj otključavanja grada kao i u prethodnoj knjizi.–
Da li je rad na prvoj ili pak na drugoj knjizi bio naporniji za vas i koliko ste proveli zapravo u pisanju samog dela a koliko u istraživanjima ?
–Građu sam skupljao radeći svoj novinarski posao, zavirujući po kućama, porodičnim arhivama, na putovanjima. Recimo, priča o Narodnom muzeju se sklopila u Americi, u Klivlendu gde sam razgovarao sa čovekom čiji ga je otac gradio.Takođe, koristio sam memoaristiku, razgovore sa svedocima epohe, javne arhive. Samo pisanje, takozvano stilsko doterivanje je trajalo dve godine, iz dana u dan. Uporno sam glačao stil dok nisam bio zadovoljan–.
Posle samo nepune dve nedelje „Beograd kroz ključaonice 100 kuća” dospeo je na četvrto mesto prodaje, obzirom na održavanje Sajma knjiga i velike popularnosti „Vodiča…” koji je još uvek na listama najbolje prodavanih dela vašeg izdavača i traži se po knjižarama, hoće li nova knjiga nadamašiti popularnost prvog hita o Beogradu?
– Još niko nije otkrio algoritam koji sigurno pogađa ukus čitalaca. Ono što svetska publika traži ne podudara se uvek sa srpskim čitateljstvom. Ja sledim svoj unutrašnji glas, neko unutrašnje moranje da neke slike „izbacim“ iz sebe, da neke glasove prenesem na papir. Previše je događaja u kojima sam bio i previše sam ljudskih i porodičnih priča čuo da bih to zadržao samo za sebe. U „Ključaonici” imam i ljubavne priče, ali i masonske, zavereničke… Počinjem od 1402. godine, od bedema srpskog Kalemegdana, doba Despota Stefana Lazarevića, da bih završio sa Geneks kulama na Novom Beogradu, koje su podignute 1980. godine, kada je umro Josip Broz i kada se jedna epoha završila. U „Ključaonici” je širi spektar priča, ona je više muška knjiga, u nekoj uslovnoj podeli, tako da i mene interesuje kakve će biti reakcije čitalaca.
Obzirom na ponude iz inostranstva i naše dijaspore širom sveta hoćete li krenuti i u osvajanje međunarodne slave sa pričama o arhitekturi i ljubavima Beograda?
– –Talasi Beograđana su odlazili širom sveta. Mali Beogradi se nalaze u Beču, Torontu, Ouklendu, Čikagu. Za početak, zovu me u Vašington. Postoji jedan sentiment prema Beogradu onih koji su iz njega otišli, možda žaljenje što ne uspeva da zablista i zauzme mesto koje mu pripada među podunavskim prestonicama–.
Da li biste nešto menjali u formatu, prezentaciji i postavci Sajma knjiga na Beogradskom sajmu, jednog od najuspešnijih međunarodnih priredbi u regionu jugoistočne Evrope?
-–Što više pametno osmišljenih panela, mesta za diskusiju o knjigama. Zatim, uveo bih tkzv. „Vezane ulaznice”, da kupljena ulaznica bude vaučer za kupovinu knjige, tako da de fakto ulaz bude besplatan. Akcenat bih stavio na gostovanje pisaca i njihovom susretu sa publikom, svuda bi trebalo staviti velike slike živih pisaca–rekao je na kraju Nenad Novak Stefanović.
Tekst: D. K.– I.
Foto: D.K. –I. i N. Stefanović
