Intervju Arsena Đurića, zamenika predsednika opštine Čajetina:
Hotel Grand Tornik postaje simbol novog turizma na Zlatiboru
Kao što je i sam govorio kao dugogodišnji promotor i čelni čovek turizma Zlatibora, Arsen Đurić zamenik predsednika opštine Čajetina, ova naša planina odmora je već duže vreme na putu uspeha. Iz godine u godinu obara rekorde posećenosti, stalno dobija nove savremene sadržaje i pojačava hotelsku ponudu, što dovodi sve više stranih gostiju, pa je bilo logično da napravimo kraći razgovor u novom hotelu Grand Tornik gde je i organizovan veliki događaj– XV Forum hotelijera.
Veliko unapređenja ponude Zlatibora predstavlja sigurno i ovaj velelepni hotel?
–Hotel Grand Tornik je prvi zlatiborski hotel sa pet zvezdica i mnogo znači u turističkoj ponudi Zlatibora, predstavlja simbol novog doba turizma na ovoj planini. Jer Zlatibor jeste najposećeniji turistički centar u Srbiji, turizam u Srbiji je u ekspanziji, a mi moramo da budemo korak ispred ostalih. Izgradnjom i puštanjem ovog hotela u rad, mislim da smo učinili taj korak. Mi se trudimo da nekim drugim sadržajima privučemo nove goste i zadržimo stare što, za sada, manje ili više uspevamo, ali svakako da ovakav hotel znači mnogo. Nismo do sada imali hotel sa pet zvezdica koji podrazumeva tako luksuznu ponudu i podiže opšte hotelske standarde na Zlatiboru ali i primorava ostale hotelijere da prate trend.
Ono što je takođe važno, zapošljavanje 200 ljudi koji su ovde našli posao, a biće ih još, kada se čitav hotel pusti u funkciju. Zato smo se i trudili, kao lokalna samoprava i zajednica, da pomognemo i olakšamo prilikom gradnje, sve u zakonskim okvirima, koliko je u našoj moći i nadležnosti. Da se ubrza izgradnja novog hotela i da on što pre primi nove goste, jer smo prezadovoljni što je ovakav jedan luksuzan hotel sagrađen na Zlatiboru–.
Čini se da stalno idete napred, u kojoj je fazi izgradnja gondole ?
–Izgradnja gondole je podeljena u pet faza, mi smo do sada građevinski završili dve faze, treća faza je u toku, očekujem da u narednim danima dobijemo dozvolu za četvrtu fazu, a nadam se da ćemo tokom zime dobiti dozvolu za petu fazu, a to bi značilo da od proleća intenzivno krenemo u izgradnju preostale dve faze.
U toj varijanti, gondola bi mogla da bude u funkciji već do leta 2019. godine. Siguran sam da će izgradnja i puštanje u funkciju gondole, potpuno promeniti imidž Zlatibora kao turističkog centra. Da će to privući nove goste, nove investitore, jer takav sadržaj ne postoji u ovom delu Evrope. To je takođe jedan od simbola nove faze razvoja Zlatibora, pa očekujem da će ona dati pune efekte, kako se i nadamo–.
Izgleda sjajno u kompjuterskoj animaciji, da li će u izvedbi doći do promena?
–Neće, to je najpoznatija kompanija iz Francuske i najsavremenija gondola, uz zatvorene kabine sa deset mesta. Biće najduža gondola te vrste u svetu, duga je devet kilometara. Polazi iz centra Zlatibora, završava na vrhu ski centra Tornik sa međustanicom na Ribničkom jezeru. Međustanica na Ribničkom jezeru nije slučajno projektovana, ona je u svim dugoročnim planovima razvoja turizma. Naime, planiramo da obezbedimo vodosnabdevanje Zlatibora sa drugih izvorišta, a da Ribničko jezero bude u funkciji turizma.
Ta međustanica , na kojoj će ljudi moći da izađu i kasnije da uđu ponovo na Gondolu, ona je namenski projektovana. Sve je planirano da tokom leta, kada Ribničko jezero postane atraktivno kupalište, kako bi se ljudi od Zlatibora prevozili do kupališta gondolom. Tako da sam sasvim siguran, da će za nekoliko godina, kada i jezero bude u funkciji turizma, to mnogo značiti i takođe sam siguran da ne postoji gost, koji će boraviti na Zlatiboru, a da se neće provozati gondolom–.
Šta je sa biciklističkim stazama, dokle se stiglo?
–Svake godine mi uradimo nove biciklističke staze i izmapiramo neke po okolnim lokalitetima Zlatibora jer sve više gostiju traži da odmor provede aktivno. Zato mnogo radimo na izgradnji ne samo biciklističkih već i pešačkih staza, mapiranju planinarskih staza i uređenju lokaliteta u okruženju. Obzirom na intenzivnu gradnju na samom centru Zlatibora, mi se trudimo da proširimo ponudu prirode zapravo, uređenjem lokaliteta u okruženju, da goste izvučemo iz centra.
Da gosti samo tamo spavaju i da uveče izlaze u kafee ili diskoteke a dane provode po lokalitetima u neposrednom okruženju na teritoriji opštine. Mislim da u tome uspevamo a to ćemo činiti i u narednom periodu. Da postoji urbani deo Zlatibora, u centru, sa svim sadržajima koje savremeni gost očekuje. Ali na par minuta šetnje, vi ste u netaknutoj prirodi, sa uređenim lokalitetima i mislim da je to pravi koncept za dalji rast–.
Postoje, u poslednje vreme mišljenja, da je na Zlatiboru poljuljan onaj osnovni princip održivosti turizma?
–Upravo sam rekao , jer ne moženo posmatrati Zlatibor kao Užice. To se najbolje vidi kad se popnemo na vrh ski centra Tornik i odatle pogledamo naselje, ovaj centar Zlatibora što je jedna mala tačkica na Zlatiboru koji je mnogo širi pojam nego što je od jezera do pijace, gde na žalost najveći broj ljudi želi da šeta baš tuda iako na dva minuta šetnje mogu biti u netaknutoj prirodi, uz cvrkut ptica, ali to zavisi sad od želja gosta. Ja takođe imam zamerke na izgled nekih objekata , mislim da su mogli biti malo primereniji i ambijentalno uklopljeniji u planinski stil ali na žalost, to je rađeno i sve po planu koji je radio arhitekstonski fakultet u Beogradu–.
Vi niste mogli da utičete kao lokalna zajednica?
–Pa u principu kad imate jednu, najreferentniju instituciju u Srbiji , koja predloži takav plan, bilo bi neumesno mešati se. Zato se trudimo da malo proširimo , da uredimo neke lokalitete u okruženju i da na taj način postoje sadržaji za sve ukuse. U tom pogledu govori činjenica da iz godine u godinu bez obzira na baš intenzivnu gradnju i veliki broj gradilišta i velikh objekata koji su sagrađeni na Zlatiboru, iz godine u godinu broj gostiju raste, broj noćenja raste, tako da očigledno svejedno postoji interesovanje i za takav vid smeštaja ili tih sadržaja–.
Ovakva manifestacija kao što je Forum hotelijera su značajne za Zlatibor ?
Kako da ne, na Zlatiboru se održavaju dosta seminara, kongresa, skupova na temu turizma i hotelijerstva, obzirom da opština Čajetina, živi 90 odsto od turzma, od te privredne grane , svakako ovakvi skupovi su prilika da se naši ljudi , hotelijeri i naši zaposleni u turizmu dodatno edukuju i obrazuju, da ser susreću sadrugim uspešnim prdstavnicima turističke privrede, da tu rezmenjuju određenea iskustva i svakako to je u intersui i nas ali i svih ljudi koji su prisustvovali ovakvom događaju.
Tekst :D.K. –I.
Foto: TO Zlatibor i D.K.–I.
