Na Beogradskom sajmu završena najstarija smotra inovacija i tehnologija budućnosti u regionu
Najstarija sajamska priredba na Beogradskom sajmu Međunarodni sajam tehnike i tehnoloških dostignuća, održan je 61. put uz moto „Tempo budućnosti”. Više od 500 domaćih i stranih izlagača iz preko 30 država prikazali su tehničko– tehnološke trendove u sektoru najnovijih inustrijskih tehnologija kao što je to robotika (u velikoj ekspanziji),procesne tehnike telekomunikacija, logistike, elektroenergetike, elektronike, informaciono-komunikacionih tehnologija, materijala, ali će trajni koncepcijski akcenat ostati na inovativnosti, inovacijama i novim tehnologijama.
Predstavljeno je više od 100 inovacija, premijera , noviteta u najrazličitijim sektorima – od automatike i robota različitih namena, alata i CNC mašina, preko mernih tehnologija, ili industrijskog i ERP softvera, pa do inovativnih rešenja i patenata upotrebljivih u svakodnevnom životu. U inovativnom segmentu većine prezentovanih industrija približno polovina prijavljenih inovacija odnosi se na domaće kompanije.
Samo pod okriljem resornog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na Sajmu tehnike predstavile su se čak 32 naučno-istraživačke organizacije iz Srbije. One su prezentovale istraživačke projekte a koji su finansirani od sredstava ovog ministarstva. Tako će, primera radi, Računarski fakultet Unverziteta Union prikazao “robote i sistem za prepoznavanje govora, „Lola institute” – razvoj uređaja za trening pilota i dinamičku simulaciju leta modernih borbenih aviona i to 3-osne centrifuge i 4-osnog uređaja za prostornu dezorijentaciju pilota”, a Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu – “inovativni probiotik za životinje”…
Ono što je obeležilo Sajam to su nove ideje a predstavili su se svih šest timova-finalista u nadmetanju za najbolju tehnološku inovaciju za 2016. u Srbiji. Na tom takmičenju pobedio je projekat iz oblasti energetike – Koncentrator sunčeve energije – istraživačkog tima SEF iz Pančeva.
Otvarajući smotru Rasim Ljajić,ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije istakao je da IT sektor Srbije od početka godine ima rast od 30 odsto izvoza kompjuterskih usluga čija vrednost premašuje 160 miliona evra.
–Srbija se danas nalazi na 65. mestu od 128 zemalja po indeksu tehnološkog razvoja. Živimo u vreme četvrte tehnološke revolucije, a ovu manifestaciju sa razlogom nazivaju „sajmom svih sajmova–podsećajući da se u zemlji godišnje osnuje oko 200 IT kompanija. Sajam tehnike okupio je domaće i strane učesnike iz: Srbije, Austrije, Bugarske, Češke , Italije, Kine…
Hala 1 bila je rezervisana za izložbe alata, procesne tehnike, robota, softvera i komunikacionih linija neophodnih u proizvodnim procesima. To su prave fabrike budućnosti koji mogu da zamene na opasnim poslovima mnoge radnike. Sektor termotehnike i elktroenergetike bio je smešten u hali 2a, za posetioce koje interesuje oprema i uređaji za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, ali i telekomunikacija. U halama 2b i 2c nalazili su se nove tehnologije a u hali 3, predstavljene su nacionalne izložbe zemalja učesnica i njihovi grupni nastupi. Ono što je svakako obeležilo ovu petodnevnu manifestaciju je interesovanje stručnjaka ali i mladih iz struka tehničkog profila. Nisu dolazili samo grupno i organizovano već i pojedinačno, „Ne želimo da propustimo budućnost”– rekli su nam mladi sagovornici, što je zapravo i najveća vrednost ove smotre.
Tekst i foto:D.K.–I.
Copyrights: www.pinkla.rs
Mala istorija smotre tehnike
U istoriju sajamske industrije ovaj sajam će ući kao prva sajamska manifestacija tek osnovanog Beogradskog sajma (1937), koji ove godine obeležava 80 godišnjicu. Ipak, za “nultu” godinu Sajma tehnike, i odbrojavanja koje je dovelo do ovogodišnjeg broja 61, uzima se 1957, godina. Prva posleratna sajamska manifestacija – Specijalizovani međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća – održana je 23. avgusta 1957. Taj sajam je obeležilo 1.500 izlagača, od kojih čak 850 iz 28 zemalja sveta. Samo na otvaranju je bilo preko 5.000 zvanica, a tokom deset dana trajanja sajamske hale je posetilo 1.150.000 posetilaca. Od samog početka, Sajam tehnike je dobio status matice koja je iznedrila većinu kasnije rođenih a i danas postojećih specijalizovanih priredbi Beogradskog sajma, pre svega onih sa tehničkim predznakom.
