Velenes, spa i ski turzam obeležavaju Sloveniju ali, sve više u velelepnim centrima uživaju pretežno stranci Italijani, Nemci, Austrijanci…
Mnogo puta ponovljena istina da je Slovenija, zemlja sa oko dva miliona stanovnika napravila 16 „termi” ili „toplica” kako ih zovu, odnosno termalnih banja, na nevelikoj teritoriji. Mi, imamo, kažu stručnjaci, hiljadu izvora tople– termalne vode i zapravo „ležimo” na „ geotermalnom moru” koristimo svega 40. Ali, samo nešto više od polovine, u stanju je da kapacitetima i infrastrukturom primi goste, dok se u Sloveniji obaraju rekordi.
Sama činjenica da odlazimo u zemlju, koja čak trećinu dohotka ostvaruje od turizma, a polovinu čine velenes i spa, bio je neodoljiv mamac otkriti „tajnu”, uspešne „banjske” industrije Slovenije. Velnes i spa turizam, meri se milionima noćenja i to uglavnom inostranih gostiju, iz Austrije, Nemačke, Italije. Čak ni obiman program posete više od polovini banja i skijališta, sa desetinama hotela, nije nas mogao odvući sa ture, koju je direktor i vlasnik „Odeon WT” Mirko Bauk nazvao „Slovenija–spa i ski u šest dana”. Bilo je dovoljno razloga, da prihvatimo poziv turoperatora, koji se već niz godina, izdvojio na tržištu Srbije, sa „spa i velnes” programima, ali i skijanjem, u nekada, bratskoj nam republici.
Brz prelazak granice i dobar auto put kraj Zagreba, vodio nas je, pre „slovenačkog banjskog čuda”, u posetu termama Tuhelj. Kraj same granice, u oblasti Krapinske toplice, gde smo uživali u klasičnom zagorskom ručku i vinima, pre nastavka puta. Znali smo da je karakteristika Slovenije, duga i bogata istorija, isprepletana mnoštvom lokalnih, ali i evropskih legendi. Jedna, o Parsifalu i svetom gralu, uvećana je knjigom malo poznatog štajerskog pisca, a tvrdila je , da je otac čuvenog viteza Parsifala, iz Slovenije, u blizini Ptuja, gde „postoji” i njegov zamak. Tako je rođena, jedna od legendi koja je podignuta na viši nivo, pa je čak deo Slovenije oko Maribora i Ptuja, – Štajerska, nazivana i „Tera Parsifal”. Ali, bez obzira na tradiciju, samim stanovnicima sela i manjih gradića, to nije pomoglo, jer ekonomska migracija ih danas, tera ka gradovima, Ptuju i Mariboru, ili Austriji, a „Parsifalova zemlja”,postaje lagano, ekonomska „pustara”.
Ipak, jedna legenda je iznad svih, ona koja sa obe strane granice u Sloveniji i Hrvatskoj, obuhvata oblast Zagorja, na kojoj je rođen i proživeo detinjstvo Josip Broz Tito. Maršal, nekadašnje nam zajedničke zemlje, za koju mnogi Hrvati i Slovenci, tvrde, da je davala dobar život običnim ljudima, koji i danas žale za tom zemljom. Iako zvanično, ne izgovaraju baš preterano to ime, jer dovode sebe u „opasnost”, da ih proglase jugonostalgičarima, a u stvarnosti, mnogi i jesu.
U sumrak, stižemo do seoceta Olimija, kraj same granice, u jugoistočnom delu Slovenije gde postoji sijaset zanimljivih tačaka. Od srednjovekovnog manastira, po kojem je čitav kraj dobio nazvan Olimija, gde se nalazi i jedna od najstarijih apoteka u Evropi, preko male fabrike čokolade i naravno „Jelen grebena”. Naime, još u vakumu dok se nije znalo šta će se desiti sa ostavštinom pokojnog maršala, na Brionima su postojala čitava stada, pa je Borut Dežavnik iz Olimije, 1989. godine otkupio 75 srna, jelena i lanadi i doveo ih sa mora na 12 hektara imanja, u brdima iznad Olimije. U međuvremenu, napravio je turistički projekat, gde srne slobodno šetaju po imanju, kraj restorana, terasa, soba, malog spa centra i potom dobio pomoć iz fondova EU. Sada, ni jedna grupa turista ne propušta da poseti ovo mesto sjajnog vidika, prirodnih proizvoda od meda, lekovitog bilja, vina, rakija, ali i od jelenskog i mesa divljih svinja. Probali smo pikantne paštete, kulene i šunke od divljih veprova. Tu je „fabrika” suvenira, gde su uključeni i naši proizvođači iz Srbije (Zaječara), već godinama i Borut ne želi da ih menja, naglasio je, i pored domaćih ponuda.
Potom se smeštamo u termama Olimija, koje slove za možda i najbolje u Sloveniji, Kako i ne bi, kad su na četiri veka tradicije i prvih drvenih buradi– bazena, dodali veliki novac dobijen iz EU. Izgradili su hiljade kvadrata spa centara sa talasima, „brzim rekama”, bazenima iz kojih vam viri samo nos u vodi od 30 stepeni, dok opuštate svaki mišić, a napolju pada sneg ili ledena kiša. U „svetu sauna”, luksuzu barova, sjajne hrane shvatite da je zadovoljstvo koje osetite, nakon vikenda provedenih na ovakav način –izuzetno. Besprekorna usluga i prepun vodeći hotel „Sotelija” gostiju Italije, Austrije i Nemačke, govori da zdravlje, zapravo i „nema cenu”. Leti je tu i termalni akva–park na na 3.000 kvadrata. Dok agilni direktor prodaje i marketinga Vasja Čretnik „sipa” podatke pred novinare, ne možemo da se otmemo utisku, a to je da je, ipak, najviše stranaca u ovim luksuznim hotelima. Neobavezna priča, uz kafu, sa Slovencima i potvrđuje naše misli. Naime, da im nije baš dostupno, ovakvo odmaranje, možda jednom godišnje, par dana. Jer, sve ovo je, tvrde i izgrađeno novcem EU, za bogate stanovnike Evrope, „koje oni, još uvek nisu dostigli po standardu”, pa pomalo zavidno završavaju vajkanje o „lošem životu”.
Obilazimo jedno za drugim, sjajna mesta odmora, terme Ptuj ,Dobrna, Topolščica pa u samoj i kraj prestonice piva Laško. Jedno od najpoznatijih banja, koji su iskoristili arheološko nasleđe Rima i istoriju usresređenu na „velnes” i „spa” su čuvene Rimske terme, na oko 480 kilometara od Beograda, uz reku Savinju. Arheološka nalazišta, na području Rimskih toplica, otkrivena su pre više od dva veka i potvrdila, da su Rimljani koristili termalnu vodu, koja izvire iz pukotina u trijadnim dolomitskim stenama. Da nije bilo samo banjskog uživanja, u antičko doba, svedoče pronalasci arheologa. Kod gradnje termalnog kupališta na ovim izvorima od 1769. godine do 1845. otkriveno je više mermernih žrtvenika i spomenika. Rimske terme 2008. godine su dobile novo moderno ruho i nanovo otvorile vrata za goste i iz Srbije. Privatizovao ih je Valerij Arakelov, koji se bavi hotelijerstvom, a zainteresovan je i za ulaganje u Srbiju i kupovinu neke od naših banja, kako nam je rekao. Mirko Bauk direktor „Odeona VT” je dodao, da su Rimske terme vrlo popularne za parove bez dece za opuštajući vikend ili kraći odmor. U blizini Rimskih termi se nalazi grad Laško (poznat po čuvenoj pivari) a iznad njega, srednjovekovni grad Tabor, popularan kod naših putnika iz Srbije, koji posećuju Rimske terme i zbog fantastičnog okruženja šuma, gde mogu da se vide divovske sekvoje, kanadska čuga, japanska hiba, čempres, tisa, kalifornijski kedar. Uživanje predstavlja i kupanje u vodi, prebogatoj sa desetak najvažnijih sastojaka za revitalizaciju tela, u replikama rimskih kada od mermera, uz latinske izreke i citate po zidovima ovog modernog zdanja.
Sam grad Laško i popularna banja, nas dočekuju pivom za dobrodolšlicu, kao jedna od najposećenijih destinacija naših putnika. Pitanje je samo, da li zbog sjajnog akva parka, pod krovom i tople termalne vode, u kojoj uživaju deca i stariji, ili zbog čuvenog Laškog piva. Mada, kako kažu, sami domaćini, to više i nije njihovo, već samo jedna stavka, u vlasništvu belgijskih ili holandskih lanaca pivara po čitavoj Evropi.
Tradicija hmeljarstva u Sloveniji, vezana je za Savinsku i Celjsku dolinu gde su uporni odgajivači, još od početka XIX. veka, tražili i najzad pronašli pravu sortu hmelja. To i primećujemo na putu ka Bledu jer se dobre, asfaltne „džade” bukvalno „provlače” kroz velika polja, sa uređenim, klasičnim nosačima za hmelj, osnovni sastojak dobrog piva. Bled je kao i uvek zanosan, sa labudovima ili bez, mamac za turiste, uz lokalna vina ili čuvene krempite, koje se, sve sa domaćim korama, poslužuju u legendarnom restoranu „Panorama”, iznad samog jezera. Restoran koji su pohodili, predsednici mnogih država, iz Velike Britanije– princ Čarls, poznati sportisti i svetske muzičke zvezde. I svi do jednog, tvrde domaćini, bili su zaljubljeni u krempite, a neki su ih nosili i kao poklon, u svoje zemlje. Čamci i bicikli se iznajmljuju, dok mladi sede po travi i „zubatom”, kasnom oktobarskom suncu i umesto restorana, kupuju narezanu čuvenu Mađarsku „Pik salamu” i prave one, dobro znane svima, srednjoškolske sendviče, sa četvrt hleba i majonezom.
Na povratku, posle termi Krka iz Novog Mesta i sjajnog hotela „Balnea” iz „dežele” ne možemo da preskočimo, najpopularnije, terme Čatež. U jednom od najvećih zatvorenih akva– parkova, gde su tobogani i talasi, razlog vrištanja zadovoljnih vam naslednika, koji jurcaju od jedne do druge atrakcije i sve to u „tropskoj temperaturi” u halama, restoranima i barovima, od 30 stepeni Celzijusa. Tako, ako dođete, pripremite se, kada navučete kupaći kostim i krenete u avanturu akva– zadovoljstava, nema izlaza do mraka. Boštjan Koren direktor marketinga koji nas je proveo kroz ovu „mašineriju za novac”, kaže da su imali oko 700 hiljada noćenja u prošloj godini i da je cilj –milion noćenja. Impresivno, a nama ostaje da žalimo, što naše potencijale u Srbiji, ne koristimo na bolji način i ne napravimo osnove, da decenijama privlačimo turiste. Sa ovim mislima čekamo prelazak granice, tešeći se, da ipak ima i gde da se uživa, dok sami ne postavimo, našu banjsku industriju, na mesto koje joj i pripada.
Tekst i foto:D.K.–I.
copytights:www pinkla.rs
