Intervju Zoran Arsenović: Novi zakon trenutno otežava položaj agencija ali na duži rok, štiti branšu, putnike i uređuje industriju turizma
Da li je došlo vreme da se jedna od najdinamičnijih privrednih grana, kao što je turizam pročisti, donošenjem novog zakona. Zorana Arsenović iz Upravnog odbora Nacionalne asocijacije turističkih agnecija– „Juta” i direktor Kontikija jednog od naših najstarijih i najrespektabilnijih organizatora putovanja, godinama je u ovom poslu. Poznaje probleme a učestvovao je i u izradi novog zakona, kao predstavnik struke, otvoreno, za „Pinklu” razgovara o problemima, šta se postiglo novim zakonom ali i šta ne.
– Pokušaćemo da kroz podzakonske akte zaštitimo branšu–rekao je na početku ovaj stručnjak– i sigurno da će se stići do višeg nivoa sigurnosti ali trenutno, otežava se položaj agencija. Na dugi rok je dobro, jer će pomoći mnogima da redefinišu poslovne politike, da unaprede poslovanje. Da ne bude samo cenovni element konkurencije presudan, a time se najveći broj agencija jedino i bori. Jer onda se ide u „rat cenama”, a to znači spuštanje cena, toliko daleko, da kroz sve manje nivoe profitabilnosti „igraš na ivici” i to dovodi do pozicije bankrota.Tako stižu pojedini „igrači” na tržište, povlače poteze koji nisu u skladu sa poslovnom praksom i na žalost, dugoročno, ruše celokupnu industriju putovanja–.
Male agencije najviše će to osetiti?
–Zakonske odredbe su za sve dobre, na duži rok, imaju perspektivu. Ali trenutno male agencije sa troje– četvoro zaposlenih, imaće veći nivo obaveza, po osnovu polisa, ali jednom će se srediti tržište. Mi nikada nećemo moći do kraja da uredimo sve, jer nigde nije. Ali treba da napravimo prostor za ove koji rade korektno, ispravno, koji vide dugoročnu viziju svog razvoja. Da se ne bave samo „ratom cena” i nekim malim prevarama, već kroz kvalitet da imaju svoje tržište dugoročno–.
U turizam su ušli ljudi koji nisu iz branše?
–Jeste i otvoren je prostor za mešetarenje, zato se ruši branša. Tu nam se „uvuklo” mnogo onih koji pokušavaju na brzinu da zarade nekakve pare i naravno, dolazi do zloupotreba. Imamo primer par agencija koje su srušile celokupnu industriju poslednjih godina. Mi svi, koji decenijama pošteno radimo, na neki način, uslovno rečeno „plaćamo” cenu tih prevara, ali smo sami krivi, jer se nismo dobro organizovali i ne pratimo interese struke kao takve–.
Hoće li opstati samo veliki?
–Opstaće oni koji ne krše zakon, kojima nije prevara poslovna politika već istrajan, dugoročan rad, edukacija zaposlenih, napredovanje, inovacije, praćenje trendova i tržišta. Jer svako gleda tu iz svoje mikro zone komfornosti. Kad raspravljamo na panelima o inovacijama i edukaciji, nema u sali desetak ljudi. Uključuju se samo kad se priča o nekom nametu. Tad pomisle: „Šta će zakon meni negativno da donese, koliko će to da me košta”, onda su svi tu. Zašto ne razmišljamo o udruživanju po pet–šest manjih agencija, da svako izvuče benefite, što mu nedostaje za uspešno poslovanje. Ne moraju svi da budu organizatori putovanja, niti mogu, jer zapravo nemaju resurse i znanje za tako nešto. Mi moramo prvo da „opismenimo” našu industriju, informatički edukujemo, naučimo zajedničkom predstavljanju, investicijama, privlačenju stranh turista. To su naši suštinski problemi–.
Nekretnine ili keš kao depozit
Šta je sa garancijama, depozitima, da li je to mrtav kapital ?
–Pa ne možemo doveka da neko drugi plaća naše greške. „Juta–, Garancije putovanja” i dve osiguravajuće kuće, su one katastrofe ( propadanje agencija i otkazivanje putovanja) koštale 600 hiljada evra, da bismo obeštetili sve putnike, to su bile ukupne polise za 2017. i 2018. godinu. Najbolji primer uređenja je „IATA”– Međunarodna asocijacija za rezervaciju i prodaju avio karata, koja više ne prihvata polise osiguranja već samo bankarsku garanciju ili keš depozit u iznosu opsega prometa avio karata, za jednog turoperatora. Od skoro 150 prodavaca avio karata, kod nas ih je sada manje od 50, jer treba uložiti 200 hiljada evra kao depozit. Naše agencije neće da daju ni tri hiljade evra, po starom zakonu, da bi im neko garantovao 300 hiljada gubitka. To više neće moći novim zakonom i mislim da je ispravno. Kad budeš dao hipoteku na neku nekretninu, svoju ili ujke, brata, strica, onda niko neće više da se igra turizma. Mislim da je to realno i da banakarske garancije i depozit moraju da uđu u naš posao. Samo tako će da garantuju pošten i istrajan rad, a ne prevare i lov u mutnom–.
Šta je najvažnije za uspeh u turizmu?
– Ljudski resursi, znanje, um , istrajan, pošten, vredan rad, pa tek onda možete imati rezultate. Ne verujem da dugoročno svi to ne vide, kad je u pitanju ovaj zakon, koji je samo jedna stepenica za uređenje naše industrije putovanja. Možda neće ostati od sadašnjih 700 agencija sve na broju, ali neka budu subagenti i prodaju aranžmane drugih organizatora. Neka dostignu maskimum u traženju kupaca, marketingu i dobrim idejama. Za svakoga postoji mesto ako želi dobro i pošteno da radi, napreduje, edukuje, školuje kadrove. Jer nije turizam aranžman od 29 i 39 evra, tako nema kvaliteta i kontinuiteta. Zaključak je da prema novom zakonu nisam raspoložen ni 100 posto negativno ali ni u potpunosti pozitivno, mislim samo da će dugoročno biti svima bolje i turističkoj branši ali i putnicima–rekao je na kraju Zoran Arsenović.
Tekst i foto: D.K.–I.
Antrfile 1
Arsenović: Takse posebno
–Određene kategorije troškova ne zavise od nas, za gorivo , aerodromske takse. Ako recimo, promenimo aerodrom u Kataniji zbog poslovne politike kuće, kako da naplatimo dva– tri evra od putnika. Zato te takse moraju da ostanu odvojene od jedinstvene cene aranžmana ali samo za realne troškove, a ne da agencije naplaćuju troškove transfera i neke druge stvari, što nije u redu.–
