Sveti Vinsent i Grenadini, rajski kutak gde britanski dvor, milioneri i rok zvezde imaju kuće za odmor, zanimljiv i jedriličarima, nekada stecište gusara ali i zakopanog blaga. Sve više, pored džet seta i jedriličara i običan svet, privlači ovo „ parčence raja” na Karibima
Zadesite li se, u lokalnoj krčmi, ovog, pomalo „uspavanog” dela Kariba, uz siromašne ribare i radoznale turiste, osećaćete se kao junak Stivensonovog romana „Ostrvo s blagom” ili filma: „Gusari sa Kariba”. Inscenacija podrazumeva, buriće za rum, gorostasnog šankera, istetoviranog, sa lažnim povezom preko oka. Gromkim glasom „plaši”, turiste sa američkog Srednjeg Zapada ili činovnice na „urlaubu”(odmoru) iz Minhena. Starosedeoci, ribari, a ponekad šverceri, smejulje se, pijuckajući pivo ili rum, navikli na predstavu. Slično izgleda bilo koji bar na plaži pokriven palminim granama i podbočen kvrgavim stubićima mangra, širom ovog, „arhipelaga gusara, vetra i snova”.
Na Antilima u dužini od šezdeset nautičkih milja (oko 100 kilometara), prostire se jedan od najslikovitijih arhipelaga, možda i na čitavom Karipskom moru. Grenadini su ostrvska grupa od desetak većih i čak stotinak manjih ostrvaca, stena i hridi, omeđena na severu Sent (svetim) Vinsentom, a na jugu ostrvom Grenada. Ovaj mali arhipelag, slovi, u svetu jedriličara, kao jedan od najlepših revira za jedrenje. Nije čudo što su jedriličarske baze, za iznajmljivanje brodova turistima, najvećih svetskih čarter kompanija, upravo ovde, na svakom većem ostrvu. Masovno, putnici iz Amerike i Evrope, koje ne zadovoljavaju standardni paket aranžmani na Grenadi, Svetom Vinsentu, Mistiku, Bekiji iznajmljuju jedrilice sa ili bez skipera (pilota), ali i posade i jedreći obilaze ovaj „arhipelag snova”, kako ga još zovu.
Službeni naziv države je Sveti Vinsent i Grenadini, mada je nekada ovaj arhipelag bio u sastavu južnog velikog ostrva Grenade ali i britanske krune do 1979. godine. Iako nosi ime po najpoznatijem gradu, vrele španske pokrajine Andaluzije, sa Španijom nema previše veze. Osim, da su „kumovi”, koji su nadevali imena stotini ovih slabo naseljenih ostrvaca, čarobnog arhipelaga, modrog mora, zelenih obala, punog ptica( pelikana), pored Engleza, bili iz najvećih kolonijalnih i pomorskih sila Španci i Portugalci. Vođe eskadri, brzo su gubili inspiraciju, otud i imena: „Šljivino ostrvo”, „Mali i Veliki Komarac”, „Ritni ga Mulo”, „Prepeličije”, „Okruglo”, ostrvo „Sestara”, ostrvo „Tetki”, „Crveno”. Bez obzira na neinventivna imena, arhipelag, slovi, u svetu jedriličara, za najslikovitiji revir za jedrenje na Antilima.
To što po krčmama, za turiste, organizuju „gusarska pozorišta” nije ni malo slučajno. Kada je u 18. i 19. veku Karipsko more bilo, ponajviše, stecište probisveta i gusara, sa starog kontinenta, ova su nenaseljena, rajska ostrva bila spas za njih. Prepuna pećina, u koje se uplovljavalo samo u doba oseke i gde se u vreme plime nije video ni ulaz u pećine, ali, ni jato razbojnika koji su imali tako fantastična skloništa u kojima niko nije mogao da ih pronađe. Otud i gomila izveštaja kapetana bojnih engleskih fregata koji su jurili razbojnike govorili o piratima–utvarama koji „nestaju”. Kao da su u „more propali”, čim ih potera ugleda i počne jurnjavu po ovom lavirintu ostrva, ostrvaca, stena i hridina koje su pirati poznavali kao svoj džep i tako dugo izmicali poterama. Jedan od najpoznatijih gusara, Vilijam Rid, ostavio je iza sebe ogromno blago. Pronašao ga je njegov imenjak, vek kasnije, Vilijam Paps, pa je svakoj sestri i bratu poklonio po tonu zlata, a podaci kažu da ih je imao čak trideset.
Većina ovih ostrva nema visoke planine koje zaustavljaju okeanske kišne oblake, pa je voda dragocena (Grenadini). Idući ka severu, na nekolicini najvećih (Bekija, Mistik ) priroda je bila darežljiva i dala obilje vode. Izolovanost, nepomućena turističkom najezdom čistoća mora, zelenih obala i nepregledna jata ptica uzrokovala su da Mistik postane stecište milionera. U vilama iz bajke provode godišnje odmore na mestu gde se nalaze i kuće za odmor britanskog dvora. Tu je i Union, ostrvo netaknute prirode nezaraženo turizmom, divnih plaža i palmi na samoj obali. Pa Tobago kej, ostrvce sa, slažu se mnogi, najlepšom uvalom i sidrištem na svetu, do kojeg se može doći samo jedrilicom ili čamcem.
Potraga za izgubljenim zlatom danas je glavni turistički mamac. Na mnogim ostrvima kao Union nema previše turista, ali nema ni tako bezbednih plaža. Na zapadnoj strani ostrva, u zalivu Čatam, čitava obala je obrasla drvetom manzanija. Lišće mu je okruglo a plodovi žuti, glatki ali opasnost vreba, jer je plod smrtonosno otrovan, a malo soka na koži je dovoljno da izazove opekotinu. Čak je i spavanje pod drvetom opasno, jer, otrovna isparenja mogu da ošamute, pa je čitava plaža u „samrtnoj” senci. Tako da svi brodići koji dovoze turiste pokazuju koze, koje ne brste jedino lišće manzanija.
Turizam je neizbežna budućnost za ova ostrva jer stanovnici nemaju resurse od kojih bi živeli bolje, osim mora i kokosovih oraha i šećerne trske. Ali, neka će ostrva, kao bogataški Mistik, sa prelepim vilama ostati nedostupan turistima pa i jedriličarima, jer su se za to pobrinuli bogati vlasnici i presekli šansu za masovniji turizam na ostrvu. Moguće je doći na bivše ostrvo kitolovaca Bekiju i odatle putovati na izlete do susednih ostrva. Još bolje je iznajmiti jedrilicu i prejedriti čitav arhipelag iako vetrovi, kažu poznavaoci, nisu ni malo naivni.
Ako Vam se posreći pa dobijete na lutriji pođite na Grenadine da bi videli gde se odmara svetski džet set, kraljevska porodica. Ali, i gde se snimaju filmovi za poznatu „fešn” televiziju i naslovne strane najčuvenijih magazina. Aranžmana, za, svako ostrvo, nema, ali je moguće stići, iznajmljivanjem lokalnog skipera ili broda, ako ste jedriličar. U svakom slučaju, stignete li na Karibe, snaći ćete se, već, nekako i sami.
tekst:D.K.–I.
foto: privatna arhiva: J.S.K.
Copyrights:www.pinkla.rs
Raj u brojkama
Površina ove male ostrvske državice je svega 389 kvadratnih kilometara sa 120 hiljada stalno nastanjenih stanovnika. Brojka varira tokom godine i do 20 odsto, zbog turista, vlasnika kuća i imanja koji borave po par meseci u ovom ostrvskom raju. Sastoji se od većih ostrva Sveti Vinsent i Grenadini sa manjim ostrvima: Mistik, Union, Bekija, Kanauan i Majre kao i stotinak ostrvaca i hridi. Glavni grad je Kingstaun sa oko 30 hiljada stanovnika. Sastav je prava mešavina rasa pretežno crnaca, manjim delom belaca i potomaka karipskih domorodaca. Religija je hrišćanska skoro 90 odsto (30 odsto protestanti, 17 odsto anglikanci, devet odsto katolici i 33 ostali hrišćani). Po državnom uređenju su demokratska, parlamentarna, ustavna monarhija a kao članica Komonvelta, za svog poglavara priznaju britansku kraljicu. Nacionalna moneta je jedan istočno karipski dolar a zvanični jezik engleski ali i kreolski, takođe u upotrebi.
Kako je klima tropska (prosečno oko 24 stepeni Celzijusa), ogromni turistički potencijal nije u potpunosti iskorišćen. Glavni proizvodi su: šećerna trska, kokos i banane. Veruje se da je ostrva otkrio još Kolumbo, ali su prvi evropski doseljenici bili Francuzi. Britanci su preuzeli vlast 1720. godine i zadržali se sve do 1979. godine kada su Sveti Vinsent i Grenadini postali nezavisna država u okviru Komonvelta. Ostrvo Sveti Vinsent je vulkanskog porekla a najviši vrh je vulkan Surfijer sa nadmorskom visinom od 1.234 metra.
