Naši ljudi, posle skoro dve decenije postavljanja traka za izolaciju na prozore, inovirali metodu novim materijalima i sistemom montaže
Po vrućinama, ali i sad kada je zima na vidiku, mnogi gledaju obično ostarelu drvenariju oko prozora i računaju koliko gube godišnje energije za zagrevanje ali i hlađenje životnog prostora. Najviše se izgubi, govore istraživanja, kroz prozore, čija „krila” ne dihtuju dobro. U ukupnoj eneregetskoj potrošnji, jednog našeg prosečnog domaćinstva, grejanje učestvuje i do 70 odsto, od čega je, čak, tvrde stručnjaci za termoenergetiku, polovina gubitak usled loše izolacije i raznoraznih „usisivača” toplote, pogotovu ako je stolarija stara i neodržavana.
Da bi se na stanu od 60 metara kvadratnih promenilo, prosečno, samo oko šest kvadrata prozora, po sadašnjim cenama bi to koštalo između 100 i 150 hiljada dinara. Novi prozori bi smanjili gubitak energije za polovinu, tvrde stručnjaci, a ukupna ušteda na grejanju, može da bude između 25 i 30 odsto. Po istoj računici, ulaganje bi se isplatilo u periodu do četiri godine.
Ovakav ulaganja se isplate na duži rok, jer je dokazano da pored tavana i neizolovanih zidova, stolarija, ako nije propisno održavana je možda i najveći „potrošač” toplote. Ipak, u današnje vreme, kada su kućni budžeti istanjeni, opterećeni kreditima i obavezama, postoji možda lakše i daleko jeftinije rešenje. Naime, dva mlada čoveka Dejan Krstić iz Beograda i Miodrag Božilovićiz Niša su pre, sad već skoro dve decenije, osmislili, zapravo osavremenili, način zaptivanja prozora tankim trakama od avio aluminijuma i doneli uštedu energije za grejanje, od čak 30 odsto, uz mogućnost da se povisi temeperatura u stanu, prosečno i do šest stepeni Celzijusa. Uz, takođe veliki gubitak buke ali i smanjenje prolaska prašine i prljavština u stan ili kuću.
Trake se prave od najkvalitetnijeg, kaljenog dur aluminijuma za avione (od skoro i mangana), jer ne menjaju strukturu i elastičnost na hladnoći i toploti. Ova dva domišljata čoveka su sada, u sam proces proizvodnje, ubacili i mangan, zbog veće elastičnosti lajsni. Sada su, kako tvrde, još otpornije na habanje, uz poboljšano zaptivanje, jer se oblikuju po svim neravninama na stolariji. Pored toga, inovirali su i svoj stari način postavljanja lajsni i dodali još dva sistema montiranja radi efikasnosti. Sada lajsne ukucavaju na pokretne delove „krila” i to pod pravim uglom na „krilo”. Naime „podignuta” i „položena” lajsna su sa širim profilom, pa imaju još veću mogućnost zaptivanja, između „krila i štoka” prozora, u cilju veće uštede i efikasnosti.
Sam princip je čak vek star, osim što su sada u upotrebi efikasniji materijali, tehnologija izrade i postavljanja.Nije u pitanju nikakv trik, niti čudo, već patent koji je pronađen u doba kada je to muka naterala poljske Jevreje, početkom 20. veka u doba velike recesije (1929.–30. godine) koja se iz Amerike „prelila” na čitav svet. Muka, da se nekako brane od hladnoće i pri tome uštede novac za grejanje kuća i kupovinu ogreva, koje je bilo veoma skupo.
Stanovnici Beograda kraj autoputa, (Novi Beograd, Konjarnik), tvrde da se buka u stanu smanjila čak 80 posto nakon postavljanja „traka”. Stanari visokih solitera (Banjica i „ Rudo”,) načinili su, kako kažu, oaze tišine i toplote u stanovima, nakon dihtovanja prozora ovom metodom. U zemljama severne Evrope –Skandinaviji, potom Nemačkoj, Češkoj, Belgiji, Poljskoj…, stolarija od drveta je ponovo u modi, a trake za izlovanje postavljaju se još pre ugradnje u stanove i kuće, na nove prozore i vrata. Godišnje se izoluje hiljade stanova, a ljudi se javljaju medijima, nakon prvih računa za grejanje kako bi istakli način uštede energije.
Sistem traka za dihtovanje zatvara otvore do santimetar i po, mogu se postaviti na stolariju bilo koje veličine i oblika (ali ne i krovne prozore). Uslov je samo da je stolarija od drveta i da je demontažna, (mora da se „skida sa štoka”) jer se sve radi na licu mesta. –Za prosečan stan od 60 kvadrata, dihtovanje se isplaćuje već prve zime, jer je čitav postupak relativno jeftin (evro i po za dužni metar) i niko se neće pokajati– tvrdeDejan Krstić („Deks”063/213217) i Miodrag Božilović („Izomiks”064/1639190).
Tekst: D.–K. I.
Foto: „Deks”
Copyrights:www,pinkla.rs
