„Zlatiborski eko agrar“ primer za Srbiju
Delegacija privrednika i rukovodilaca ruralnih programa sa teritorija opština Čačak, Gornji Milanovac i Lučani u studijskoj poseti opštini Čajetina
U nizu sjajnih inicijativa za koje smo saznali u poseti Zlatiboru, jedna od ideja koja je na nas ostavila najjači utisak bilo je privredno društvo „Eko–agrar”. Osnovano je od strane lokalne samouprave opštine Čajetina kako bi se bavilo razvojem i podrškom poljoprivrednicima čitavog kraja ali zapravo, težnjom da mladi ljudi i stručni kadrovi ostaju na svojim imanjima i još više pospeše razvoj ove planine i čitave regije. „Zlatiborski eko agrar“ radi na programima podrške razvoju poljoprivrede na teritoriji opštine Čajetina, sa osnovnom idejom da se lokalnim proizvođačima plasiraju sredstva kroz programe mera podrške poljoprivredi, a kao i podrška za realizaciju državnih subvencija.
–U uslovima liberalnog kapitalizma, prepoznali smo poljoprivrednike, 40 naših kooperanata, koji proizvode male količine mleka i koji ne mogu da se samostalno bore na tržištu, i zato smo odlučili da im pomognemo u tome – rekao je direktor PD „Zlatiborski eko agrar“ Marko Marić, delegaciji privrednika i rukovodilaca ruralnih programa sa teritorije opština Gornji Milanovac, Čačak i Lučani, koji su boravili u studijskoj poseti opštini Čajetina..
Privredno društvo postoji od 2011. godine a kao ogranak „Eko– agrara”2017. godine osnovana je mini mlekara „ Naša Zlatka” nastala još 2016. godine kao program prekogranične saradnje opština
Čajetina i Plav u Crnoj Gori, definisana kao mlekara malih kapaciteta za preradu do dve tone mleka dnevno.
Cilj je zapravo da se pruži podrška malim proizvođačima zlatiborskog kraja sa udaljenih pozicija koje ne prepoznaju veliki otkupljivači, kako bi se očuvala tradicija proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda. U samom početku je ideja bila da se nekako proizvođači koji su imali svega tri do osam krava, potpuno zanemareni i zapravo ugroženi otkupom većih mlekara nekako uvedu u sistem. To nije bilo nimalo lako jer vozilo je pravilo krug po 100 kilometara u odlasku i dolasku za male količine pa je zato i bila potrebna podrška opštine. I tako je sve i započelo, prvo sa malim količinama a potom se stiglo do dve tone mleka dnevno. Naravno uz ugradnju modernih „fit sistema” prenosa mleka, bez ručnog presipanja na lokaciji, već cevima, putem vakumskih pumpi koje su mleko ubacivale u određeni higijenski nivo zaštite i standarda.
–Naš primer bi mogao da posluži kao dobar primer svim ostalim lokalnim samoupravama na teritoriji Srbije, nastavio je Marić, jer mali poljoprivredni proizvođači samo udruživanjem mogu da stignu do toga da kroz plasman svog finalnog proizvoda dođu do koristi koje bi svakako izostale ako bi sve to radili samostalno.
Mleko prikupljamo i iz najudaljenijih sela opštine Čajetina, i od onih proizvođača sa samo nekoliko muznih krava. Oko 30 odsto prikupljenog mleka je organskog kvaliteta koje je u prethodnih godinu dana prošlo kroz sertifikaciju i kontrolu. Dosadašnje aktivnosti ovog privrednog društva čine realnu podlogu za osnivanje agrobiznis centra, odnosno dodatnih prerađivačkih kapaciteta kroz koje bi mali proizvođači plasirali svoje proizvode zaštićene žigom kvaliteta „Dobro sa Zlatibora“.
„Ovde smo u kombinovanom sastavu proizvođača i privrednika iz pomenute tri opštine, Unije Čačak 2000 i Foruma privrednika Čačka, na Zlatibor smo došli da vidimo pozitivne primere dobre prakse, kako ste organizovali mlekaru koja otkupljuje mleko od malih proizvođača i kako ste zaokružili taj ciklus od primarne proizvodnje, preko prerade, do plasmana kroz turizam odnosno kroz ruralni turizam“, rekao je Nedeljko Radulović menadžer lokalne Akcione grupe Čačak-Gornji Milanovac, kojoj je ova poseta jedna od projektnih aktivnosti u okviru projekta „Podrška lokalnom i malom biznisu“ koji se finansira iz sredstava Evropske unije kroz EU+ program .
Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Užice, je naglasio da je opština Čajetina, kroz dugoročno planiranje, kroz „Eko agrar“ i kroz mlekaru „Naša Zlatka“ pokazala da uvodi sistemske promene za podršku razvoja sela i da je mlekara već pokazala da može da bude model koji može da bude primenjen u svim planinskim područjima Srbije. „Indikatori pokazuju da se na teritoriji opštine Čajetina povećava broj stanovnika, da se zadržava stanovništvo, da su pomognuti upravo oni mali proizvođači kako bi mogli da budu konkurentni na tržištu. Investicije u „Eko agrar“ i mlekaru su nastale po osnovu uočenih potreba stanovništva opštine i, što je veoma bitno, i one su uključene u sve mere države Srbije i programe podrške Evropske unije. Opštinski plan kapitalnih investicija je pokazao da selo može biti održivo i čak atraktivno za doseljavanje u oblasti razvoja ruralnog turizma za takozvane digitalne nomade koji traže lokacije na Zlatiboru i okolnim područjima kako bi svoje poslove preselili na ovu teritoriju i tako pokazali da može da bude atraktivan i povratak iz velikih gradova u ruralne sredine“ zaključio je Lukić.
To je sve zapravo deo jedne agro biznis celine ?
–Agrobiznis centar je, kao i mlekara svojevremeno, zapravo pionirska ideja u Srbiji pa i u regionu, koja treba da se razvije u sledećih nekoliko godina –nastavio je Marić. To podrazumeva da na prostoru kom se nalazimo, desetine i destine hektara, svi proizvođači i iz drugih delatnosti budu prepoznati kao i proizvođači mleka. Da li su to voće i povrće,meso, šljiva od koje pravimo rakiju. U planu je još jedna veća mlekara konvencionalnog tipa sa sušarom za sir, da napravimo hladnjaču za voće i povrće , pa sušaru za lekovito bilje i takođe voće i povrće. Kruna svega bi bio jedan veliki stambeni objekat, prostor za mlade školovane ljude gde bi mogli da žive.
Postoji i agrotehnički centar u okviru Eko agrara?
–To je drugi u nizu ogranaka koji je osnovan kao podrška poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji opštine Čajetina ali i šire. Koncept je takav da vršimo sve poljoprivredne usluge mehanizacijom koja je toliko skupa da se ne bi isplatila da je kupuje i više domaćinstava. Ona je odabirana po geoprofilisanim karakteristikama ovog kraja i potrebama poljoprivrednika. Usluge pružamo po subvencionisanim cenama koje su jako prihvatljive proizvođačima a koje u većini slučajeva ne bi mogli da priušte niti bi bilo ekonomske opravdanosti da se uloži novac. Ovako sve im je to dostupno i na najvišem nivou. Postoji čak 30 mašinskih operacija koje pokrivaju sve zahteve poljoprivrednika u gajenju poljoprivrednih kultura. Od intervencija u voćarstvu, kopanja rupa za sadnice pa sve do mehanizacije za čišćenje snega što je bitno pomenuti. Mada malo surovo zvuči kad se pominje cenovnik operacija ali to su sve beneficirane cene. Prošla sezona kao i ova dokazuju opravdanost ulaganja i koliko sve više poljoprivredni proizvođači koriste usluge koje često ne pokrivaju ni utrošak goriva a kamoli skupu nabavku specijalnih mašina. Za sada radi samo šest rukovaoca poljoprivrednim mašinama ali su radili više od tri hiljade sati, pa je procena da će ih u sledećim godinama biti još i više.
Odakle ta ideja uopšte?
–Ideja kao ideja nije nova ali je realizacija nova. Dakle, ljudi su pokušavali u Srbiji pa i u regionu, međutim, zbog raznih problema nisu realizovali ove projekte. I u državama bivše Jugoslavije je bilo pokušaja obnove zadrugarstva, mada izbegavamo taj naziv zbog loših konotacija iz istorije a i koncept je potpuno drugačiji. Ili nisu imali finasijske mogućnosti, ili lokalnu samoupravu koja želi ovim da se bavi. Mi smo uključili struku u novi projekat „zadrugarstva” bez koje ovo ne bi imalo smisla i postigli uspeh–rekao je na kraju Marko Marić.
Tekst : D. K. –I
Foto: PR služba Opštine Čajetina