Međunarodni sajam knjiga prevazilazi značaj sajamske manifestacije već se svrstava u red prvorazrednih kulturnih događaja u Evropi
Završen je 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, posle osam dana i kako statistika kaže skoro 200 hiljada posetilaca. Na svečanosti u okviru kojeg su rezimirani rezultati ove impresivne manifestacije, pravog slavlja knjige, Kraljevina Maroko, zemlja počasni gost, simbol Otvorene knjige predala je sledećoj državi koja je primila ovu veliku čast za iduću smotru knjige–Arapskoj Republici Egipat. Učestvovalo je 980 izlagača iz zemlje i inostranstva (488 direktnih izlagača, 393 domaća i 95 inostranih).
Kako je na svečanosti i rekla Danka Selić generalna direktorka Beogradskog sajma, ova priredba je održana na ukupno 30 hiljada metara kvadratnih izložbenog prostora i što je veoma važno, održano je čak 607 posebnih programa a 73 je organizovao sam Beogradski sajam. Pored rekordne posete, Danka Selić se zahvalila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz čiju je pomoć sajam postao dostupan i osobama sa invaliditetom.
Svi govornici su istakli kvalitete i vrednosti ove najveće kulturne manifestacije u regionu. Šta predstavlja za različite literature, od književnosti do društvenih nauka, dobrobiti za obrazovanje mladih, važnim temama književnosti, finansijskom učinku za izdavače, velikoj poseti ljubitelja knjige iz unutrašnjoati Srbije, iz regiona i inostranstva, potom razvijanju diplomatskih odnosa sa drugim državama. Dakle, važnost Međunarodnog sajma knjiga prevazilazi značaj sjamske manifestacije, već se svrstava u red prvorazrednih kulturnih događaja u Evropi.
Amabasador Kraljevine Maroko u Srbiji Muhamed Amin Belhaž predajući Otvorenu knjigu ambasadoru Arapske Republike Egipat Amiru Alguvejliju, izrazio je uz zahvalnost, da će istu čast sledeće godine, imati, jedna Maroku bratska zemlja. Ocenio je nastup svoje zemlje kao veoma uspešan. Amabasador Amir Alguvejli, naveo je niz vrednosti kojim će se unaprediti kulturni odnosi naše dve zemlje. Jedna od prvih je i potpisivanje sporazuma sa Generalnom egipatskom organizacijom za knjige.
Poslednjeg dana Sajma dodeljene su i novinarske nagrade. Za najboljeg izdavača proglašena je „Geopoetika”, kuća koja obeležava 25 godina rada, dok je u kategoriji najprofesionalnijeg rada sa medijima ponovo pobedila „Laguna” (koja proslavlja 20. rođendan).
Samo tri dana ranije Žiri 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: prof.dr Dragan Simeunović, predsednik, prof. dr Slobodan Kanjevac, mr. Milica Lilić, prof.dr. Tiodor Rosić, Želidrag Nikčević. Žiri je odlučio da u uži izbor za Izdavača godine u 2018. uđu sledeće izdavačke kuće:
–Prometej, Novi Sad
–Službeni glasnik, Beograd
–Zavod za udžbenike, Beograd
–Srpska književna zadruga, Beograd
–Eduka, Beograd
U Uži izbor za Izdavački poduhvat godine, izabarana su sledeća dela:
–„Crnjanski – biografija jednog osećanja”, autora Mila Lompara,
Izdavačko preduzeće Pravoslavna reč, Novi Sad
–Prozna dela Zorana Živkovića u 10 tomova, Zavod za udžbenike, Beograd
–„Od Save do Pavla” trotomno delo Vladete Jerotića, Ars Libri, Beograd
–“Srpska pravoslavna crkva – osam vekova istorije u slici i reči”, autora Borisa Stojkovskog, Valentine Vuković i Srđana Ercegana, DATA Status, Beograd
–„Džon V.Frotingam – zaboravljeni srpski dobrotvor”, Tomislav R. Simonović, Zavod za udžbenike
Pa je nagrada za Izdavački poduhvat godine 2018. dodeljen knjizi:
–“Crnjanski – biografija jednog osećanja”, autora Mila Lompara, Izdavačko preduzeće Pravoslavna reč, Novi Sad
Nagrada „Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke” pripala je delu:
„Jasenovac Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti“, Institut za holokaust Šem olam (Izrael), Akademski koledž Ono (Izrael), Fondacija za projekte edukacije za Holokaust u saradnji sa Poljskim projektom za restauraciju jevrejskih grobalja – FHEP (USA).
Specijalno priznanje dodeljeno je za knjigu: „Patrijarh Pavle o islamu i muslimanima”, đakon dr. Aleksandar Praščević, u izdanju Izdavačke fondacije Srpske Pravoslavne Crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke
I na kraju brojke Međunarodnog sajam knjiga su potpuno impresivne i zapravo obajšnjavaju sve ono zbog čega je ova smotra knjige među najvećim u Evropi.
Trajanje: 21.oktobar – 28. oktobar
• 488 direktnih izlagača (izlagači i suizlagači )
• 393 domaćih direktnih izlagača
• 95 inostranih direktnih izlagača
• 980 učesnika (izlagači, suizlagači i zastupljene firme)
• Više od 30.000 m2 bruto izložbenog prostora
• 607 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača
• 10 izložbi
• Posetilaca: 195.166
Do sledećeg Sajma, koji će verovatno oboriti i uvećati ove brojke iduće godine.
Tekst i foto: D.K.–I.
